Ljudi imaju tendenciju da tračeve smatraju sinonimom zlonamernih glasina. Ali istraživači često tračeve definišu šire, kao “razgovor o ljudima koji nisu prisutni”.
Bilo da je u pitanju ćaskanje na radnom mestu, deljenje porodičnih vesti ili grupnih tekstova između prijatelja, tračarenje je neizbežno.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Koliko često ogovaramo, koliko to dugo traje i gde se to najčešće dešava, otkrila su nam neka istraživanja i ankete.
“Većina tračeva je bezopasna” – kaže Megan Robins, profesorka psihologije na univerzitetu Riversajd u Kaliforniji. U analizi iz 2019. objavljenoj u časopisu Social Psichological and Personality Science, ona i njen kolega otkrili su da je oko 467 ispitanika u proseku dnevno trošilo 52 minuta na tračeve, a tri četvrtine tih tračeva zapravo je bilo neutralno.
Oko 15 odsto tračeva ima negativnu konotaciju, dok ostali iznose određene činjenice. Mada vlada uverenje da najviše ogovaraju žene i manje obrazovane osobe, istraživači tvrde da su svi skloni tome i da to nema veze sa obrazovanjem. “Ne živimo sami na planeti i nekad je neizbežno da govorimo o ljudima koji nisu prisutni. Svi ogovaraju i to nije nužno loše” – kaže Robinsova.
Istraživači kažu da ljudi koji ogovaraju najviše, imaju visoke nivoe anksioznosti. Širenje privatnih informacija ili negativnih osuda bolno je drugim ljudima i reflektuje slabosti ogovarača.
Neki istraživači tvrde da su tračevi pomogli našim precima da prežive. Evolucijski psiholog Robin Dunbar prvi je izneo ovu ideju.
“Da nismo bili u stanju da se uključimo u rasprave o društvenim i ličnim pitanjima, ne bismo uspeli da održimo zajednice”, objasnio je on. “To nam dolazi sasvim prirodno. Deljenje informacija je sastavni deo razgovora, pa čak i gradi zajednicu. To nije nužno negativno”, napominje i Dejvid Luden, profesor psihologije na Georgia Gvinnett koledžu i autor knjige “Psihologija jezika: integrisani pristup”.
Profesorka sociologije i psiohologije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku Stejsi Tores proučavala je takve navike kod starijih osoba u Njujorku i došla do saznanja da najviše tračare u lokalnim prodavnicama. To im pomaže da održe društvene veze i da se bore protiv samoće. Ogovaranje takođe govori nešto o vezama koje ljudi imaju jedni sa drugima. “Da biste tračarili morate da osećate bliskost sa ljudima”, kaže Stejsi.
Njeno istraživanje je otkrilo da tračevi mogu ublažiti usamljenost, dok su druge studije otkrile da mogu olakšati vezivanje i bliskost i poslužiti kao oblik zabave. Dakle, nastavite da razgovarate. A kada se vaš razgovor pretvori u tračeve, kao što to neizbežno hoće, setite se da iz toga može proizaći i nešto dobro – sa pravim namerama, naravno.
Izvor: Objektiv.rs, Ekspres
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)