Anksioznost predstavlja stanje straha.
I može biti veoma neprijatno stanje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Takođe, predstavlja mehanizam koji je neophodan za opstanak ljudi.
Veliki broj ljudi se susreće sa nekim vidom anksioznosti, a jedan od njih je visokofunkcionalna anksioznost. Šta to znaći i kako se boriti s njom pročitajte u daljem tekstu.
Osoba za koju kažemo da se suočava sa visoko funkcionalnom anksioznošću u stanju je da ispunjava svoje dnevne obaveze vezane za školu, fakultet, karijeru, da dobro funkcioniše u međuljudskim odnosima – ima društveni život, neguje partnerski odnos, dobro funkcioniše u porodičnom okruženju. Njeni napadi panike ili straha nisu toliko jaki pa ne dovode do toga da se nešto menja u njenom normalnom funkcionisanju kao što je izostajanje sa posla ili iz škole. To su, dakle, osobe koje ne pribegavaju izbegavanju situacija koje su potencijalni okidači za anksioznost, i njihova dnevna rutina dobro funkcioniše.
Nije im potrebna hospitalizacija, sa problemom se uspešno nose i bez upotrebe lekova i terapije, ili je uzimaju samo povremeno, ali će se uključivati u psihoterapijski proces ne bi li ovladali veštinama i tehnikama za upravljanje stresom i povremeno preplavljujućim nezdravim emocijama i i simptomima.
Ovo su, dakle, osobe koje svom okruženju deluju sasvim u redu, za koje okruženje nikada ne bi reklo da se suočavaju sa nekom vrstom mentalnih poremećaja. Međutim, prisutna je unutršnja napetost koja je često konstantna, praćena svim simpromima koje anksioznost sa sobom nosi, i koja se najčešće ogleda u tome da ove osobe sebi postavljaju visoke ciljeve, to jest da teže savršenstvu. Crta perfekcionizma je vrlo izražena u strukturi njihove ličnosti. To se ispoljava u različitim životnim segmentima: učenje, posao i karijera, socijalni život, partnerstvo.
Kada tako postave ciljeve, stvaraju u sebi pritisak. Kada ostvari određeni cilj, fokusiraće se na neke druge neuspehe i greške – jer uglavnom ništa nije dovoljno dobro. Ovo je osoba koja na sve gleda sa negativne strane, koja svoj svakodnevni život pretvara u negativnost i konstantno nezadovoljstvo. Ti apsolutistički zahtevi koji postoje u zacrtanim ciljevima i standardima su ono što osobu stalno drži u povišenoj anksioznosti. Stoga, ako se pronalazite u prethodno rečenom, pokušajte da glagol “morati“ zamenite formulacijom “bilo bi dobro“ ili “voleo/-la bih“ .
Ispratite kako se osećate kada svoje ciljeve postavite na ovaj način. Da li je nivo anksioznosti niži?
Iako visoko funkcionalnu anksioznost ne pronalazimo kao zvaničnu dijagnozu, bitno je znati da i visoko funkcionalna anksioznost, ukoliko ostane neprepoznata i/ili ukoliko se ne radi na usvajanju veština nošenja sa životnim stresom koji je neizbežan može se produbiti i dovesti osobu do sindroma izgranja, depresivnog stanja, stalnog osećanja bezrazložne krivice i drugih nezdravih, blokirajućih emocija. Rana intervencija je, stoga, jako značajna i daje dobre rezultate.
Komentari (0)