Poslednji intervju Isidore Bjelice: "Prošla sam više od trista alternativnih metoda lečenja"

Nakon dugogodišnje borbe sa bolešću danas je u 52. godini u Beogradu preminula spisateljica Isidora Bjelica. Tokom svoje bogate karijere bila je tvorac više od 40 naslova posvećenih različitim generacijama. Javnosti će ostati upamćenja po svom vedrom stavu, britkim doskočicama i činjenici da nije imala dlake na jeziku.

Jedan od poslednjih intervjua dala je za magazin Hello u maju ove godine, a delove istog vam prenosimo u nastavku:

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Koje rečenice ste u poslednje vreme “bacili na papir” s namerom da ih uvrstite u neku buduću knjigu?

“Zašto su budale srećne? Pa zato što je glup čovek uveren da je apsolutna mera pameti, dobrote, lepote, ispravnosti… On sebe istinski voli jer je sebi savršen, a drugi ne valjaju. Pametan čovek zna da je glup, da nije savršen, uvek se preispituje i sumnja i tu slepe ljubavi prema sebi nema. Pametan čovek najčešće mora da prođe pakao stradanja da bi naučio da zavoli sebe – uprkos svojoj pameti”.

Imate li u stanu sve vaše naslove?

“Ne, jedva da imam tri ili četiri naslova od 79 koje sam objavila. Nemoguće je, jer uvek dođe neki vodoinstalater ili majstor koji na poklon traži knjigu za svoju ženu. Moja mama ima sve knjige, ali ni ona nema sva izdanja. Trebao bi joj mnogo veći stan. (smeh)”

Ko zauzima prva tri mesta na listi najzanimljivijih ljudi koje ste sreli?

“Malo je reći da sam srećna što sam upoznala Lejdi Di. Kakva je to harizma, stil, sudbina… Na drugom mestu je moj tata Dimitrije, ekstremno ekstravaganta i interesantna osoba. Zahvaljujući njemu upoznala sam neke od najzanimljivijih ljudi ove civilizacije – od „Bitlsa“ do Huana Miroa, Fišera, Liz Tejlor. Na listi je i moj muž, večni dečko koji obećava, uvek spreman na sve moje ludosti, ekstravagantnost i ekstreme, koji zna da je sve što radim pokušaj da ovu suvu drenovinu od stvarnosti pretvorim u art.

Jeste li ambiciozna majka?

“Ne. Da bi žena bila ambiciozna majka, morala bi da ima čvrsta uverenja šta je uspeh, šta bi trebalo raditi i postići u ovom životu. Ja to ne znam. Što čovek više radi na sebi shvati da ništa ne zna. Moja jedina ambicija je da su deca slobodna i da žive ono što oni žele, a ne tuđe iluzije i zanose. Ničije, pa ni moje.”

Isprobali ste razne alternativne vidove lečenja. Koji je bio najneobičniji?

“Prošla sam više od trista alternativnih metoda. Jedan od bizarnijih bilo je gutanje kubanskih buba; svaki dan treba da ih jedeš žive, sve više. Osmi dan sam odustala, jer izeš život ako moram da gutam žive bube. Smešno je bilo i kad sam u Lucernu išla kod Vijetnamca koji vas udara u glavu nekim ogromnim drvetom. To mi je bilo kretenski, pomislila sam: “Bolje da umrem nego da me ovaj za sve pare udara močugom”. Danas mislim da sam pogrešila. Da sam izdržala još malo, možda bih postala manje senzibilna. (smeh)”