Studija potvrdila: Rizici za razvoj DEMENCIJE se mogu otkriti još u ranoj MLADOSTI

Sama reč “bolest” stvara neprijatnost.

I to je jedna od retkih stvari na koju čovek, često, ne može da utiče.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Mnogo njih je izlečivo, ali za mnoge, na žalost, ni dan danas ne postoji lek.

Alchajmerova je jedna od njih i predstavlja progresivni neurodegenerativni poremećaj koji vodi do demencije. Iako se najčešće javlja kod starijih od 60 godina, stručnjaci su pronašli rizične faktore kod tinejdžera.

Kako piše MindBodyGreen, istraživanje je prijavljeno na Alzheimer’s Association International Conference (AAIC) 2020. i otkriva da problemi sa zdravljem srca, indeks telesne mase, kao i kvalitet obrazovanja imaju uticaj na zdravlje mozga i mogu da pomognu ranijem otkrivanju demencije.

Naučnici su takođe ustanovili da ljudi drugih rasa, pogotovo crne, koji nisu izloženi tim faktorima proporcionalno, imaju dva puta veći rizik od razvoja demencije u odnosu na belce.

“Istraživanja, kao što je ovo, su važna kada je reč o nejednakom pristupu zdravstvu i omogućavanju resursa koji bi mogli pozitivno da utiču na ljudski život”, kaže Maria Kariljo, naučnica i vođa projekta Alzheimer’s Association. Evo kako su naučnici odredili faktore:

1. Zdravlje srca

Koristeći podatke iz studije Healthy Aging in African Americans (STAR) otkrili su da adolescenti i mladi odrasli ljudi, kao i sredovečni muškarci i žene koji imaju jedan ili dva rizična faktora za razvoj bolesti srca, u kasnijim godinama, imaju veću verovatnoću da dožive kognitivne smetnje.

Da bi testirali kognitivne funkcije, osmislili su test sećanja i funkcionalnosti. Rezultati su bili isti bez obzira na starost, pol, ili godine od trenutka prepoznavanja faktora rizika.

Sudeći prema izveštaju, Afroamerikanci su imali najveći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti u odnosu na druge rase i etničke grupe. Ako se struka pozabavi tim problemom u ranoj adolescenciji, to će pomoći brzi zdravlja mozga u kasnijim godinama.

2. Indeks telesne mase

Nakon analize dve odvojene studije kojima su obuhvatili više od 5000 odraslih, pokazalo se da ljudi koji su u ranom odraslom životu, u starosti od 20 do 49 godina patili od gojaznosti, imaju veće šanse u kasnijim godinama da razviju demenciju. Žene sa visokim indeksom telesne mase su imale čak dva puta veću verovatnoću razvoja demencije u odnosu na odrasle sa normalnim indeksom telesne mase. Visoki indeks telesne mase u srednjim godinama nisu povezali sa rizicima demencije.

3. Kvalitet obrazovanja

Da bi razumeli u kojoj meri kvalitet obrazovanja igra ulogu u razvoju demencije, naučnici su analizirali grupu sa više od 2400 ispitanika belaca i Afroamerikanaca starijih od 65 godina koji su pohađali osnovnu školu u SAD-u.

Studija kvaliteta obrazovanja je posmatrala sa koliko godina su polaznici morali da krenu u školu, sa koliko godina su odustali od školovanja, koliko im je trajala nastava, koliko učenika je bilo po učitelju, kao i koliko često su učenici izostajali sa nastave. Ispitanici koji su imali lošije obrazovanje su, u starijim godinama, gubili više sećanja i jezičnih veština, dok su crnci i belci sa višim stepenom obrazovanja u starosti imali manje problema sa demencijom.

Naučnici smatraju da će ljudi, koji u ranom detinjstvu imaju pristup boljem obrazovanju, sa obrazovanjem, verovatno, nastaviti i kasnije u životu.

“Identifikovanjem, verifikacijom i merama kojima možemo protiv faktora rizika od Alchajmerove bolesti, na kraju možemo da utičemo na smanjenje broja obolelih od različitih oblika demencije”, kaže Kariljo.

Obrazovanjem i podsticanjem zdravih životnih navika kod dece, kao što su fizička aktivnost i ishrana bogate nutrijentima, možemo da smanjimo rizik od srčanih bolesti, visokog indeksa telesne mase i gojaznosti i da na taj način pomognemo boljem zdravlju mozga.

Propisi pak mogu da poboljšaju društvene i vaspitne faktore koji vode do kognitivnog opadanja u kasnijim godinama.

“Novi izveštaji sa AAIC 2020. pokazuju da nikada nije prerano, a ni prekasno za preduzimanje mera kojima ćete zaštiti svoju sposobnost pamćenja i razmišljanja”, zaključila je Kariljo.

Možda vas zanima

Zašto se bebe smeju? Ne, nije uvek od radosti

Srbija jedna od najsrećnijih mesta za mlade! U svetskom izveštaju o sreći smo zauzeli treće mesto

Psi kao antistres terapija: Evo kako omiljeni četvoronošci pomažu vlasnicima

Zašto Android korisnici prelaze na starije modele iPhone-a? Novo istraživanje otkriva glavne razloge



Izvor: Objektiv.rs