Fenomen koji i dalje intrigira naučnike: Da li znate šta je AFANTAZIJA?

Kako biste se osećali kada apsolutno ništa ne biste mogli slikovito da zamislite?

Upravo tako funkcionišu ljudi kojima je dijagnostifikovan problem afantazije.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Naime, radi se o fenomenu razmišljanja o sećanjima i ljudima bez ikakvih slika.

Verovali ili ne, postoje ljudi koji jednostavno ne zamišljaju slike, na primer dok čitaju neko književno delo. Za njih, opisi predela i glavnih junaka ne igraju nikakvu ulogu. Nekima od njih čak i nije jasno u čemu je svrha stvaranja takvih mentalnih slika.

Tek je 2015. godine ovaj fenomen definisan kao afantazija, ali postoji mnogo duže. Uočio ga je Džon Stjuatr Mil u 19. veku, a u tvrdnji je izneo “problem tuđe svesti”. Naime, mi ne možemo na osnovu tuđeg ponašanja da zaključimo šta se u njihovoj svesti krije, kao ni da li razmišljaju o istim stvarima kao i mi, u toku istog ponašanja ili aktivnosti.

Neki ljudi imaju jasne mentalne slike, dok je drugima u istim situacijama ovaj fenomen potpuno nepoznat.

Zašto i koliko često se javlja afantazija?

Istraživanja koja su do sada sprovedena su malo toga pokazala. Afantazija je urođena, te se kognitivne funkcije u ovom slučaju, razvijaju drugačije nego kod onih koji se oslanjaju na slike. Univerzitetu u Eksteru, 2010. godine, javio se čovek kome je u šezdeset i petoj godini počelo da se dešava nešto, za njega do tada nestvarno, što je jedan od profesora kasnije nazvao afantazijom.

Na osnovu ovog slučaja je profesor Adam Zeman objavio rad, a ljudi koji su prepoznali ovaj fenomen, počeli su da mu se javljaju. Pet godina kasnije Zemanov tim objavio je istraživanje u kojem je učestvovalo nekoliko ljudi, i tada je ova nemogućnost stvaranja mentalnih slika dobila i zvaničan naziv. Zeman i dalje radi na istraživanju afantazije, kao i na odgovoru zašto i koliko često se javlja.

Filozofi empirističke tradicije u 17. i 18. veku, isticali su važnost mentalnih slika. Pojedini filozovi izjednačavali su značenje ideje sa mentalnim slikama, dok su pak drugi smatrali da se značenje jezika zasniva na ideji, ili mentalnim slikama. U filozofiji 19. i 20. veka dosta je oslabilo značenje mentalne slike kao nosioca značenja.

Profesor Adam Zeman je u toku istraživanja fenomena afantazije primetio da ljudi imaju razvijenu moć apstraktnog zapažanja, da su kreativni, da čitaju, i da slikaju. Uočeno je i da sanjaju u slikama, iako svesno ne mogu da ih stvore dok su budni. Oni se oslanjaju na činjenice, ne na fotografsko pamćenje.