Naučnici tvrde: Veštačka inteligencija će uskoro po GLASU moći da prepozna da li je neko BOLESTAN

Odlasci kod lekara su vrlo stresni i naporni i u normalnim, a kamoli vanrednim uslovima kakvi vladaju u celom svetu.

Međutim, često su neophodni.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Lekar opšte prakse na osnovu stvari koje mu ispričate i određenih rezultata, upućuje na određenog specijalistu i verujemo da znate kako procedura dalje funkcioniše.

Ali, da li bi sve, možda, mogli da bude lakše?

Naučnici kažu da je veliki broj istraživanja je pokazao da veštačka inteligencija temeljem algoritama može da prepozna promene u glasu kada smo bolesni, što bi uskoro moglo da počne i da se primenjuje.

Sigurno znate kako zvuči osoba koja je jako prehlađena, ali da li biste po glasu mogli da prepoznate kako zvuči osoba koja boluje od Parkinsonove bolesti, ili neke vrste raka?

Veštačka inteligencija će, kako naučnici tvrde, to uskoro moći.

Oni veruju da će algoritmi i veštačka inteligencija uskoro moći da detektuju znakove bolesti iz nečijeg glasa.

Tehnika bi mogla da bude korisna čak i u slučaju koronavirusa.

“Svaki naš unutrašnji organ je svoevrsni rezonator, pa ukoliko imamo problema sa plućima ili srcem, to se odražava i na naš glas”, kaže Đovani Sađio, profesor elektronike i inženjerstva na rimskom univerzitet Tor Vergata, prenosi 24sata.hr.

“Kako naš glas zvuči zavisi od glavnog dirigenta – mozga. Dakle, ukoliko imate cerebralni problem, kao što je Alchajmerova ili Parkinsonova bolest, vaš glas će se promeniti i to možemo da otkrijemo”, objašnjava.

S obzirom na to da novi koronavirus kompromituje pluća i disajne puteve, sigurno utiče i na glas, što znači da bi i Covid-19 mogao da se detektuje istom metodom, napominje Sađio, koji je jedan od samo nekoliko istraživača u svetu koji se bavi ovom temom.

Na nemačkome Humboldtovom univerzitetu kažu da “mogu da izgrade algoritme koji otkrivaju emocionalna i fizička stanja isključivo na temelju podataka, posebno iz ljudskog glasa”.

Nučnici sa Univerziteta Washington su objavili studiju u časopisu Nature o tome kako uređaji kao što je Amazonova Alexa uspešno mogu da prepoznaju zadihani glas, kakav često prethodi srčanom zastoju.

Sađio kaže da je u svetu dosad objavljeno više od 150 naučnih radova o povezanosti promene glasa i raznih patologija. Koristeći tehnologiju koju je sam osmislio i patentirao, on je u Mumbaiju ispitao 284 osobe s Parkinsonovom bolesti i još 28 ljudi iz kontrolne grupe. Svaka osoba je snimila istu kratku rečenicu i kada je analizirao glasove, odnosno razlike u akustičnim parametrima, uspeo je da identifikuje tačno 95 posto pacijenata sa Parkinsonovom bolesti.

Svaki ljudski glas ima 6300 parametara, a ljudsko uho, uz izuzetak prehlade, ne može da ih razlikuje. Međutim, veštačka inteligencija to može, objasnio je naučnik koji se ovom temom bavi desetak godina. Sada ima 55 godina i nada se da će algoritmi i veštačka inteligencija biti u široj primeni pre nego bude otišao u penziju. Zapravo, veruje da će se to desiti već narednih nekoliko godina