Lepa Kata ili aster se sadi u proleće, a cveta u kasno leto i jesen.
Iako ima cvetove različitih formi najprepoznatljivija je po cvetu zvezdastog oblika. Ime potiče od latinske reči Aster što znači zvezda.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Poznatija je u narodu i kao šimirezla, a vodi poreklo iz Kine i Japana gde se i danas nalazi u divljim formama.
Aster je jednogodišnja zeljasta, žbunasta biljka. Ima veoma prijatan miris kada se stabljika polomi ili kada se zalije. Stabljika je duga, jaka razgranatog žbunpiramidalnog ili loptastog oblika. Prema visini razlikuju se visoke sorte – oko 80 cm, srednje visoke – oko 50 cm i niske sorte – oko 30 cm.
Aster cveta u pozno leto i jesen, ali ima i nekih varijeteta koji cvetaju još u maju. Po obliku i veličini cveta razlikuju se: jednostavne, dugmaste, loptaste, rasperjane i hrizantemaste. Cvetovi su u mnogobrojnim nijansama bele, žute, plave, ljubičaste, ružičaste ili crvene boje. Cvetne glavice su velike i pojedinačne.
Za razliku od drugog cveća aster se ne izdužuje na suncu, zadržava svoj lep okuglast oblik, ali podnosi i polusenku. Najbolje uspeva na južnim stranama. Ovalni listovi astera, po obodu krupno nazubljeni nalaze se na kratkim lisnim drškama.
Asteru odgovara najviše srednje teško, peskovito zemljište, ali i obično baštensko rastresito plodno zemljište. Ako se prilikom zalivanja primeni period suše i period vlage, stimulisaće se rast biljke. Zaliva se redovno, a tokom leta, kada su najveće vrućine treba je pažljivije zalivati.
Ako se prilikom sađenja astera doda sporootapajuće đubrivo, do aprila ga ne treba prihranjivati. U aprilu se može početi sa prihranom vodorastvorljivim đubrivom, jednom u 15 dana do avgusta. Aster koji cveta u jesen treba posaditi u rano proleće, a onaj za prolećno cvetanje u jesen. Treba ga posaditi odmah po kupovini u dobro drenirano zemljište, ili supstrat u žardinjeru ili saksiju. Ako se sadi u vrtu treba dodati i nešto treseta i sporootapajućeg đubriva.
Aster se lako razmnožava podzemnim stablom iz koga će poterati više novih izbojaka. Deljenje bokora može da posluži i za razmnožavanje biljke. Pojedini varijeteti toliko bujno rastu da se iz godine u godinu moraju proređivati da ne bi “ugušili” ostale biljke.
Da bi se sakupilo seme treba biljku pustiti da precveta i formira seme koje se skuplja za prolećnu setvu. Seje se u martu i aprilu na otvoreno, na dubini od oko 2 cm pri čemu je potrebna minimalna temperatura od 18 stepeni za nicanje. Može da se seje i od aprila do maja direktno u vrt, ali će cvetati nešto kasnije.
Korenov sistem astera je veoma plitak i razvija se bolje na nižim temperaturama i uz prisustvo dovoljno vlage. Zato se preporučuje rasađivanje rasada u rano proleće kada još nisu nastupile vrućine.
Nakon precvetavanja aster može da se oreže, a saksija uvije da bi se sprečilo smrzavanje biljke. Na ovaj način se obnavlja i može da se obavi još jedno cvetanje krajem sezone.
Srednje sorte su pogodne za sađenje u vrtovima. Niske sorte su pogodne za bordure, kao i za samostalne cvetne grupe u vrtovima u kombinaciji sa drugim jednogodišnjim vrstama koje pre njih počinju sa cvetanjem. Sasvim niske sorte, oko 20 cm mogu da se sade na početak gredice, ili tamo gde ima malo prostora.
Jesenji aster sa svojim raznobojnim cvetovima se naročito dobro slaže sa raznim travama. Pčele i leptiri uživaju u ovom ukusnom izvoru hrane, jer u jesen nema mnogo izvora polena.
Niske sorte se sade u saksije, žardinjere ili sandučiće. Tako postaju zanimljivi koloristički ukrasi na terasama, balkonima i prozorima, posebno tokom jeseni.
Visoke sorte astera se koriste najviše kao rezano cveće, jer u vazi ostaju sveži 10 do 15 dana, a i stvaraju zanimljive cvetne aranžmane.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)