Koliko ZAISTA stvari možemo da zapamtimo za 20 sekundi i zašto nam misli lutaju?

Koliko puta ste se zapitali da li je sve u redu sa vašom memorijom, jer ne možete odmah da zapamtite nečiji broj telefona?

A koliko puta uhvatite sebe da su vam misli odlutale, i da, na primer, uopšte niste slušali svog sagovornika.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Stručnjaci na zanimljiv način objašnjavaju fenomene kratkotrajnog pamćenja i lutanja misli.

Memorija

Istraživanja pokazuju da prosečan čovek za 20 sekundi može da zapamti 3,4 stvari odjednom, najviše 7. Većina informacija u našem kratkotrajnom pamćenju nestaje za nekoliko sekundi i retko se zadrže duže od minuta.

Na primer, probate da zapamtite telefonski broj koji vam je neko upravo saopštio, ponovićete možda 4,5 cifara i zapeti… ostatak broja je već “ispario” iz mozga.

Broj ćete zapamtiti tek nakon nekoliko ponavljanja, nakon čega postaje deo dugoročnog pamćenja.

Takođe, na kratkotrajnu memoriju utiču i nove informacije, koje odmah potiskuju stare, kao i prekidi sa strane.

Lutanje misli

Ovim fenomenom se psiholozi bave decenijama. Studije pokazuju da čak trećinu života provedemo u “lutajućim mislima”, a neki istraživači tvrde da taj procenat iznosi čak 50 odsto našeg života.

Tumačenja ovog fenomena su različita, ali u jednom se svi slažu: misli nam odlutaju kada nam osnovna radnja (vožnja automobila, razgovor ili nešto treće) nije dovoljno zanimljiva, i mozak se prebacuje na druge aktivnosti.

Što se godišta tiče, češće misli odlutaju mlađim ljudima u poređenju sa starijim, takođe, osobe koje su tužne i imaju puno problema češće “odlutaju”.

Prednosti lutanja misli: omogućava mozgu da se fokusira na druge stvari, ovaj fenomen se često vezuje i sa kreativnošću – na primer, satima pokušavate da rešite neki problem, bez uspeha. Pustite da vam misli odlutaju, niste više fokusirani na problem, i tada se obično dešava onaj “AHA” efekat, kada vam sine rešenje.

Mane: velike su šanse da ćete osnovne poslove ili radnje, sa kojih ste odlutali, lošije uraditi jer im jednostavno niste dovoljno posvećeni. Takođe, u ekstremnim slučajevima, kod depresivnih ljudi je negativno to što kroz lutanje misli iznova i iznova analiziraju svoje probleme ili druga loša iskustva.

Možda vas zanima

Hrana za inteligenciju: Od ovih namirnica ljudski mozak radi kao švajcarski sat (SPISAK)

Lekari su mislili da žena boluje od raka, a onda su joj našli podmuklog parazita koji jede mozak (FOTO)

Objavljen prvi snimak čoveka sa Maskovim čipom u mozgu: Mislima pokreće kompjuter (VIDEO)

Izgleda da su drevni VIRUSI oblikovali naš mozak: Bez njih, život na Zemlji bi izgledao potpuno drugačije



Izvor: Objektiv.rs