Većina ljudi smatra da je hrana bogata šećerima i mastima najnezdravija, ali naučnici upozoravaju da ima nešto gore po zdravlje od toga, a to je sojino ulje.
Radi se o jednom od najčešće korišćenih biljnih ulja, koje se dugo smatralo vrlo zdravim izborom, ali rezultati studije objavljeni u stručnom časopisu “Plos One” ukazuju na suprotno.
Postoji niz razloga zbog kojih bi ovaj popularan sastojak za kuvanje mogao da ostavi ozbiljne posledice na zdravlje pojedinca, gore i od šećera.
U sklopu istraživanja raznih vrsta prehrambenih navika, naučnici univerziteta u Kaliforniji sproveli su testiranje na laboratorijskim miševima. Dali su im hranu sa 40 odsto masti, što je količina slična onoj koju konzumira većina Amerikanaca, piše Dejli Mejl, a prenosi Hina.
Jedna grupa dobijala je zasićene masti većinom iz kokosovog ulja, a druga je hranjena namirnicama baziranim na nezasićenim mastima iz sojinog ulja, kojem je dodato kokosovo ulje.
U sklopu dodatna dva radna plana naučnici su miševima dali dve verzije hrane bogate mastima sa dodatkom fruktoze, šećera sadržanog u voću i u medu.
Naučnici su očekivali da će miševi koji su jeli masti sa fruktozom dobiti najviše na težini i da će razviti najjaču otpornost na insulin, ali rezultati su ih iznenadili.
Najviše su na kilaži dobili miševi iz grupe koja je jela hranu sa sojinim uljem, devet odsto više od miševa koji su jeli masnu hranu s fruktozom, a čak 25 odsto više od onih koji su jeli masti iz kokosovog ulja.
Kod miševa koji su konzumirali sojino ulje primećene su masnija jetra i veća rezistencija na insulin. Rukovodilac studije priznao je da su njega i kolege rezultati iznenadili, naročito s obzirom na svakodnevna upozorenja o potencijalnoj ulozi šećera u sveprisutnoj epidemiji gojaznosti.
Australijska nutricionitkinja Lindi Koen izjavila je da polovinu biljnih ulja koja se proizvode u svetu čini upravo sojino ulje koje se, zbog niske cene, koristi u puno prerađene i pakovane hrane.
Kad na proizvodu piše oznaka “biljna ulja”, to je većinom sojino ulje ili neka njegova komponenta. Koen dodaje da se geni ljudske jetre ponašaju slično kao geni kod miševa, što znači da se studija može primeniti i na nas.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)