Za intuiciju ne možemo da kažemo da je to pravi odgovor u trenutku, već da je to više razumevanje koja je informacija manje bitna, kako bi se eliminisala od onih koje su bitne, tvrdi Gerd Gigerenzer, direktor Instituta za ljudski razvoj “Max Planck”.
Gigerenzer je o tome pisao jer ga je jedan od čitalaca upitao da li je intuticija deo inteligencije i da li je onaj ko ima visok nivo intuticije inteligentniji.
Kako kaže, njegov instinkt mu govori da je odgovor “da”, posebno kada se govori o ljudima koji su već intelektualno radoznali, imaju želju da tragaju za znanjem i spremni su da izazovu svoje pretpostavke.
Ukoliko je sve što radite sedenje i verovanje intuiciji, nećete mnogo uraditi za svoju inteligenciju. Međutim, ako odete malo u dubinu i proučite različite mogućnosti, vežbaćete inteligenciju i instinkt koji će vam govoriti šta jeste, a šta nije važno.
Prema nekim shvatanjima, intuicija se može smatrati jasnim razumevanjem kolektivne inteligencije. Na primer, većina sajtova na Internetu je danas organizovana na intuitivan način, da ih većina ljudi razume. Takav pristup je evoluirao od višegodišnjeg haosa na internetu, kada se omogućilo da se izdvoje suvišne informacije.
Može se reći i da je intuticija – razumevanje bez ikakvih instrukcija.
Albert Ajnštajn je pravio razliku između intuitivnog uma i racionalnog uma, govoreći za prvi da je “sveti dar”, a za drugi da je “veran sluga”.
Nekada, kako kaže Gigerenzer, grupno razmišljanje ili vaša želja da postignete određeni ishod može da dovede do toga da vaš racionalni um ide u pogrešnom pravcu. Tada intuicija može da vas “spasi”. Neki loš osećaj koji imate, bez obzira koliko želite da idete u tom pravcu, to je loš put.
Pametni ljudi slušaju ta osećanja, dok najpametniji, odnosno oni koji prave velike intelektualne pomake, to ne mogu da učine bez oslanjanja na intuiciju.
Izvor: Objektiv.rs, Bizlife.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)