Hrvatska se oslanja na turizam i doznake svojih građana iz inostranstva, ne vodeći računa o razvoju proizvodnje, pa je to jedan od očiglednih razloga za pad kupovne moći njenih stanovnika, piše portal 24sata.hr.
Rumuni su dosegli 79 odosto kupovne moći Evropljana, 13 odsto više od Hrvata. Crnogorci su došli na 60 odsto kupovne moći EU, dok Srbija i Bosna i Hercegovina nisu došle ni do polovine evropske kupovne moći.
Na čelu po potrošnji u Uniji nalaze se Nemačka i Luksemburg. Hrvatsku je pretekla i Turska (sa 68 odsto), zemlja koja osim ekspanzivnog turizma ima i razvijenu industriju koju će ojačati Folksvagenova mega fabrika.
Mađarska i Grčka nešto su jače od Hrvatske, dok je iza nje jedino Bugarska, ali je pitanje do kad će tako ostati, s obzirom na to da je već počela “kataklizma turizma”.
Razlozi zaostajanja, navodi portal, su očigledni: Hrvatska se oslanja na turizam i doznake građana iz inostranstva, ne vodeći računa o razvoju proizvodnje, niti o racionalizaciji javnog sektora. “Sad ćemo platiti visoku cenu te pasivnosti i sklonosti rentijerstvu, a ne preokrene li iduća vlada trend, zaostajanje će sigurno biti nastavljeno”, navodi portal.
Udruženje Glas preduzetnika (UGP) prozvalo je odlazeću Vladu za nedopustive propuste u pravilima za nastavak mera pomoći preduzetnicima.
“Šta to rade Vlada RH i Andrej Plenković? Čini se kao da se igraju sa sudbinama građana, proizvoljno određujući kriterijume, žonglirajući brojkama, ubacujući i izbacujući pojedine preduzetnike iz mera koje njima čine razliku između poslovanja i propadanja”, kažu u UGP-u.
Vlada je, pojašnjavaju, opet pokazala da ili ne razume ili ih nije briga za mikropreduzetnike, koji čine okosnicu hrvatske ekonomije.
“Pre izbijanja korona krize preduzetnici početnici i žene preduzetnici su se pripremali za likvidaciju preduzeća, jer još nemaju dovoljno prihoda za plaćanje doprinosa iz i na plate direktora. Kako čujemo, sad su dobili razlike za uplatu i u nedostatku podrške sad, nakon krize, očekuje nas pomor mikropreduzetnika, što će imati dalekosežne negativne posledice na našu ekonomiju”, upozoravaju.
Dodaju da se, dok se za firme koje imaju više od deset zaposlenih pregovara sa sindikatima i traže rešenja, mikropreduzetnici puštaju da propadnu.
“Smatramo da bi svi preduzetnici koji imaju do 10 zaposlenih trebalo da dobiju podršku za očuvanje radnih mesta ako im je promet pao više od 50 odsto”, kažu u Udruženju.
Nova u nizu diskriminacija, tvrde, vezana je za “skraćenu radnu nedelju” koja važi samo za firme koje imaju više od deset zaposlenih.
“Na ovaj način izostavljeni su mikropreduzetnici kojih ima najviše. Podsetimo samo kako upravo mikro i mali preduzetnici čine čak 50 odosto ekonomije i zaposlenih”, kažu u Udruženju i prognoziraju da im se ne piše dobro ako se tako nastavi.
Komentari (0)