Zumbul, mnogima omiljeni prolećni cvet, vodi poreklo iz Male Azije.
Stari Grci i Rimljani preneli su ga u Evropu, pa je tako stigao i do Srbije. Tako da je i pre dolaska Turaka na naše prostore ovaj cvet krasio bašte Balkana, ali uglavnom onih imućnijih gazda, jer su lukovice zumbula bile izrazito skupe.
Sam naziv ovog cveta u bukvalnom prevodu označava plavo zvono (bluebell) iako se smatra da je izvedeno od imena grčkog pastira Endimiona u koga se zaljubila boginja Meseca Selena. Upravo tu počinje misterija koja okružuje ovaj cvet.
Neki smatraju da je u uskoj vezi sa pomenutim pastirom koji zahvaljujući večnom snu poseduje i večnu mladost, dok lepa boginja svake noći silazi k njemu da ga poljubi.
Zumbul u našoj tradiciji ima izrazito jaka simbolička svojstva, te se uvek poklanjao sa ciljem da se iskaže vernost, istrajnost i neprekidnost koja se najbolje ogleda u njegovoj raskošno plavoj boji.
Opojni miris zumbula pomaže da čak i najhladnija osoba na svetu otvori svoje srce i oseti ljubav prema drugima.
S druge strane u našem narodu postoji verovanje da nošenjem venca načinjenog od višebojnih cvetova zumbula dobijate moć odnosno hrabrost da uvek, u svakom trenutku govorite istinu.
Drugo predanje kaže da su srećni svi oni koji uspeju da okrenu unutrašnju stranu zumbula bez da pritom pocepaju njegove nežne latice, jer upravo na taj način dobijaju garanciju da će ubrzo osvojiti srce osobe koju vole.
Na kraju dodajmo i to da je osnovna simbolika zumbula poniznost, što je najverovatnije povezano sa samim izgledom cveta (takozvano obešeno zvono) koji asocira na osobu pognute glave. Međutim, upravo u ovoj slici se nazire i simbol duboke zahvalnosti, pa i večne ljubavi i obavezivanja na trajnu posvećenost.
Komentari (0)