Prvi sati nakon buđenja predstavljaju period pojačanog opterećenja za srce i krvne sudove. Nakon noćnog odmora organizam se postepeno prebacuje u stanje aktivnosti: raste nivo kortizola, povećava se krvni pritisak, a smanjuje se varijabilnost srčanog ritma. Reč je o prirodnom fiziološkom procesu kojim se telo priprema za svakodnevne napore.
Zbog toga ono što ujutru jedemo, pijemo i način na koji započinjemo dan mogu imati veći uticaj na zdravlje srca nego što mislimo. Istraživanja pokazuju da se srčani udari i iznenadna srčana smrt češće događaju u jutarnjim satima, što se povezuje sa promenama u aktivnosti autonomnog nervnog sistema, krvnom pritisku i zgrušavanju krvi, prenosi Živim.hr.
Zato nije nevažno kako izgleda naša jutarnja rutina. Kardiolog dr Sandžj Bodžraj, specijalista interventne kardiologije, za CNBC je izdvojio pet navika koje i sam izbegava pre devet sati ujutru.
1. Kafa koja više liči na desert
Znamo da crna kafa sama po sebi nije loš izbor, međutim, ako u nju redovno dodajemo različite sirupe i zaslađena mleka, ovaj jutarnji napitak postaje bogat jednostavnim ugljenim hidratima.
Šta to znači za naš organizam? Takav napitak može da dovede do naglog porasta šećera u krvi, nakon čega sledi pojačano lučenje insulina. Dugoročno, upozorava kardiolog, česta izloženost velikim oscilacijama šećera u krvi može doprineti metaboličkim poremećajima koji povećavaju kardiovaskularni rizik.
2. Kolači i lisnata peciva za doručak
Kroasani, mafini i druga zaslađena peciva takođe nisu najbolja opcija za početak dana. Sadrže rafinisane ugljene hidrate i zasićene masti, a često im nedostaju vlakna i proteini koji bi usporili varenje i doprineli stabilnijem nivou šećera u krvi.
Rezultat može biti ponovni nagli porast glukoze, nakon kojeg sledi njen pad, uz ponovno javljanje gladi i osećaja umora. Kada nam takva hrana postane svakodnevna navika, naročito ako njome redovno zamenjujemo nutritivno kvalitetnije obroke, to se pre ili kasnije može odraziti na naše zdravlje.
3. Slanina, kobasice i druge prerađevine
Slanina, viršle i kobasice čest su deo doručka, ali njihova redovna konzumacija nije najbolji izbor za zdravlje srca, upozorava lekar.
Takve namirnice često sadrže velike količine soli i zasićenih masti, kao i konzervanse poput nitrata i nitrita. Visok unos natrijuma može doprineti povišenom krvnom pritisku, dok ishrana bogata zasićenim mastima može nepovoljno uticati na nivo holesterola.
4. Energetska pića
Energetska pića deo su jutarnje rutine nekih ljudi, ali dr Bodžraj smatra da bi ih trebalo izbegavati u prvim satima dana.
Osim velikih količina kofeina, često sadrže šećer i druge stimulativne sastojke koji mogu dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem. Mogu izazvati ubrzan rad srca i porast krvnog pritiska, a kod osetljivih osoba i poremećaje srčanog ritma.
Poseban oprez potreban je ujutru, kada se organizam ionako prirodno prilagođava aktivnom delu dana. Dodatna stimulacija u tom periodu kod nekih ljudi može predstavljati nepotrebno opterećenje.
5. Preskakanje doručka uz kafu i stres
Preskakanje doručka ne mora nužno da bude štetno, ali, naglašava kardiolog, može postati problem kada izostavljanje obroka nije deo promišljenog režima ishrane, već posledica žurbe i stresa.
Takav početak dana može doprineti osećaju nervoze, pojačanoj stimulaciji organizma i oscilacijama šećera u krvi.
“Sa godinama organizam može postati osetljiviji na metaboličke i kardiovaskularne promene, zbog čega je važno razviti jutarnju rutinu koja uključuje dovoljno tečnosti, kvalitetnu ishranu i postepen prelazak iz odmora u aktivnost”, ističe lekar.
Kako izgleda dobra jutarnja rutina?
Dr Bodžraj ističe da njegova jutarnja rutina ne podrazumeva stroga pravila i velike promene, već se zasniva na nekoliko osnovnih načela: dovoljnom unosu proteina, vlakana i tečnosti, kao i izbegavanju nepotrebnog stresa odmah nakon buđenja.
Za doručak bira jaja uz voće, sveži sir sa bobičastim voćem i orasima ili grčki jogurt. Dobar izbor može biti i ovsena kaša sa čia semenkama, koja obezbeđuje vlakna i doprinosi dužem osećaju sitosti.
Ponekad, zbog porodičnih obaveza, doručak podeli na dva dela. Kako kaže, važnije mu je da organizam dobije potrebne hranljive materije nego da obrok pojede odjednom.
Komentari (0)