Većina nas bira šta će da jede, a retko razmišlja o tome kako će to da skuva. Ipak, nekoliko istraživanja pokazuje da male promene u kuhinji, koje ne koštaju ništa i ne traže nikakav poseban pribor, mogu da utiču i na ukus i na to kako naše telo vari hranu. Evo tri takva trika, redom.
Prvi trik: Šargarepu skuvajte celu, pa je tek onda isecite
Na svakoj kuhinjskoj dasci šargarepa se prvo iseče, pa tek onda stavi u lonac. Naučnici sa britanskog Univerziteta u Njukaslu predlažu obrnut redosled. Istraživanje dr Kirsten Brant i njene koleginice Ahlam Rašed pokazalo je da šargarepa koja se skuva cela, a seče tek posle, sadrži oko 25 odsto više jedinjenja falkarinola nego ona isečena pre kuvanja.
Objašnjenje je jednostavno: kada se šargarepa iseče, površina koja dodiruje vodu postaje mnogo veća, pa se više hranljivih sastojaka izluči u vodu za kuvanje. Cela šargarepa svoje sastojke bolje čuva. Zanimljivo je da je ista priča važila i za šećere. Cela skuvana šargarepa zadržava više prirodne slatkoće, pa je i slađa.
Ipak, bez preterivanja. Stručnjaci kancerološke dobrotvorne organizacije Cancer Research UK ostali su uzdržani i podsetili da na rizik od bolesti utiče raznovrsna ishrana u celini, a ne jedna namirnica. Kuvanje cele šargarepe zato treba shvatiti kao sitan i prijatan trik, a ne kao lek.
Drugi trik: Testenini dajte drugi dan
Ostatak testenine od juče obično završava u mikrotalasnoj. Ispostavlja se da to nije loša ideja. Kada se testenina skuva, ohladi u frižideru, pa ponovo zagreje, deo skroba se preoblikuje u takozvani rezistentni skrob, koji telo teže vari.
U britanskoj studiji sa Univerziteta u Brajtonu učesnici su jeli istu testeninu na tri načina: sveže skuvanu, ohlađenu i ponovo zagrejanu. Testenina je 24 sata stajala u frižideru na četiri stepena. Najbolje je prošla ona koja je ohlađena pa zagrejana, nivo šećera u krvi kod njih se brže vraćao na početne vrednosti, nego posle sveže testenine. Razlike su bile male, ali merljive.
Treba imati na umu i da nisu svi nalazi isti. Manji studentski rad u Americi nije pronašao značajnu razliku između sveže i ponovo zagrejane testenine. Nauka tu još nema konačan odgovor, ali jedno je sigurno: testenina od juče sigurno nije nešto što treba izbegavati.
Treći trik: hleb u zamrzivač, pa u toster
Britansko istraživanje iz 2007. godine, koje su sproveli Pamela Barton i Hellen Lajtouler sa Oksford Bruks univerziteta, ispitivalo je kako zamrzavanje i tostiranje utiču na to koliko beli hleb podiže šećer u krvi. Kod domaćeg hleba šećerni odgovor se smanjio za oko 31 odsto kada je hleb zamrznut i odmrznut, a za 25 odsto kada je tostiran. Kombinacija je bila najbolja: hleb koji je prvo zamrznut, pa tostiran, dao je smanjenje od oko 39 odsto.
Studija je, međutim, bila mala, sa samo deset učesnika. Kada su testirali kupovni industrijski hleb, zamrzavanje pre tostiranja nije dalo isti efekat, što stručnjaci pripisuju drugačijem načinu proizvodnje. Novije istraživanje iz 2023. godine, sa 32 odrasle osobe, pokazalo je slične rezultate: tost je smanjio odgovor za oko 25 odsto, a zamrzavanje i tostiranje zajedno za oko 40 odsto.
Bonus je praktične prirode. Zamrznut hleb ne postaje bajat, pa se manje baca, a kriška koju izvadite iz zamrzivača stiže u toster za par minuta.
Komentari (0)