Poruka koja kruži internetom glasi da su naučnici iz Australije u meteoritu starijem od dve milijarde godina otkrili organska jedinjenja koja odgovaraju ljudskom genetskom materijalu. Neki stručnjaci, navodno, zaključuju da život na Zemlji nije ni počeo, dok drugi sumnjaju na kontaminaciju. Sve zvuči kao scena iz naučnofantastičnog filma, i upravo zbog toga se tako brzo širi.
Nema dokaza
Odgovor je jasan- nikakva ljudska DNK nije pronađena u meteoritu. Fact-check objavljen u januaru 2026. označio je tvrdnju kao lažnu i nazvao je senzacionalističkom dezinformacijom bez osnova u pravoj nauci. Platforma Next Science ocenila je da ne postoji nijedan verodostojan dokaz da je ljudska DNK ikada pronađena u meteoritu, već da su pronađeni organski molekuli, što je nešto sasvim drugo.
Odakle je došla priča
Trag vodi do kraja 2025. godine, kada su portali poput Yahoo Newsa i Daily Galaxyja objavili članke sa naslovima o ljudskoj DNK u meteoritu. Tekst na Yahoo-u zapravo govori o novim podacima NASA-e i japanske svemirske agencije, prema njemu, u januaru 2025. naučnici su saopštili da uzorci misije OSIRIS-REx sadrže 14 od 20 aminokiselina koje koristi život na Zemlji, kao i hemijske prethodnike DNK i RNK. Dakle, ne radi se o ljudskoj DNK, već o jednostavnim organskim jedinjenjima. Jedan komentator je ocenio naslov kao obmanu, jer su pronađena samo vrlo jednostavna jedinjenja koja su u meteoritima odavno poznata. Druga verzija iste priče, na Daily Galaxy-ju, pripisuje nalaz marsovskom meteoritu, što samo pokazuje koliko se tvrdnja menjala dok se prenosila.
Zašto je “ljudska DNK” gotovo nemoguća
DNK je krhak molekul i ne očekuje se da preživi milijardama godina izložen kosmičkom zračenju. Pored toga, meteoriti se na Zemlji dugo rukuju, pa je kontaminacija, na primer biološkim materijalom ili laboratorijskom greškom, stalna opasnost, zbog čega naučnici koriste posebne metode da razlikuju poreklo jedinjenja.
Australijska veza,meteorit Marčison
Priča o Australiji ipak ima stvarnu osnovu. Meteorit Marčison pao je 1969. u blizini istoimenog mesta u saveznoj državi Viktoriji i danas je jedan od najviše proučavanih meteorita na svetu. U njemu je identifikovano više od 15 aminokiselina, a kasnija analiza otkrila je oko 14.000 različitih molekularnih jedinjenja. Zrnca silicijum-karbida iz tog meteorita stara su oko sedam milijardi godina, što ih čini najstarijim poznatim materijalom na Zemlji.
Važna sitnica otkriva poreklo tih jedinjenja. Aminokiseline u Marčisonu su delom u “racemskoj” smeši, odnosno podjednako leve i desne orijentacije, dok je većina onih u živim bićima leve orijentacije. To je jedan od znakova da nisu nastale od zemaljskog života.
Šta nauka zaista kaže
Postojanje organskih jedinjenja u meteoritima nije senzacija, već višedecenijski poznata činjenica. Aminokiseline, nukleobaze i druga jedinjenja pronađeni su u više meteorita, uključujući Marčison i Tagiš Lejk. Ona podržavaju hipotezu da su asteroidi i komete mogli da donesu na mladu Zemlju sirovine za život. Takva ideja, poznata kao panspermija, ne zahteva da mikrobi prežive putovanje, već samo hemija. Ipak, između aminokiselina u kamenu i nastanka života ostaje ogroman prostor koji nauka još istražuje.
Komentari (0)