Rođeni su uglavnom sredinom devedesetih. Detinjstvo su proveli uz TV i fiksne telefone, a mladost uz Instagram i Snapchat. Zilenijalci su “mikrogeneracija“ na rubu milenijalaca i generacije Z. Stručnjaci se ne slažu ni oko toga koliko godišta pripada ovoj odrednici.
Reč koja nastaje na granici
Naziv je složenica od “Generation Z“ i “Millennial“. Ponekad se koristi i skraćenica “zenijalci“, a predlagani su i drugi nazivi, poput “Snapchat generacije“. Analitičari objašnjavaju da su mikrogeneracije obično manje grupe rođene u kratkom periodu od oko šest godina, za razliku od 15 godina koliko traje klasična generacija.
Za mnoge istraživače to su osobe koje su rođene od 1993–1998. Drugi smatraju da su to rođeni između 1992. do 2002, uz napomenu da jedinstvena granica ne postoji.
Zvanične granice američkog istraživačkog centra Pew stavljaju milenijalce u godišta 1981–1996, a generaciju Z u 1997–2012. Zilenijalci su baš na toj liniji.
Analogno detinjstvo, digitalna mladost
Osnovu priče čini tehnološki prelom. Zilenijalci su imali pristup internetu dok su odrastali, ali su deo života proveli bez društvenih mreža, mobilnih telefona i brzog WiFi-ja, za razliku od većine generacije Z. Milenijalci se smatraju digitalnim pionirima, a generacija Z digitalnim urođenicima, pa zilenijalci stoje između.
Konkretno, računica po godištima pokazuje koliko je prelaz bio brz. Neko rođen 1995. imao je 12 godina kad se pojavio prvi iPhone (2007), a oko 15 kad je stigao Instagram (2010). U srednjoj školi tokom 2010-ih na scenu su stupili Instagram, Snapchat i Vine. Detinjstvo na televizoru i fiksnom telefonu, a tinejdžerske godine na ekranu telefona: upravo ta kombinacija ih najviše razlikuje od obe susedne generacije.
Šta ih oblikuje
Bili su bebe ili deca u vreme napada 11. septembra, većina je odrastala u 2010-im. Kasniju sliku sveta oblikovali su velika recesija iz 2008. i pandemija kovida. Zilenijalci su prema opisima stručnjaka rano naučili za klimatske promene, a mnogi se smatraju ekološki svesnim.
Američki list USA Today opisao ih je kao digitalne urođenike “natopljene internet kulturom“, sa visokom digitalnom pismenošću. Definisani su kao digitalno vešti, ali oprezni u prihvatanju novih tehnologija. Prema jednom istraživanju, tehnologiju smatraju korisnom za svet, ali priznaju “ljubav i mržnju“ prema društvenim mrežama. Istovremeno ima razlika u odnosu na generaciju Z. Zilenijalci češće prate vesti na internetu i igraju igre na konzolama.
Za njih društvene mreže nisu alat nego deo života, platforma na kojoj svakodnevno održavaju veze i sa ljudima i sa brendovima.
Posao, novac i potrošnja
Zilenijalci cene ravnotežu između posla i privatnog života i fleksibilne uslove rada. Prema jednom tržišnom izveštaju, po navikama na poslu skoro su isti kao generacija Z, sa sličnim sklonostima prema radu na daljinu i društvenim kontaktima. Isti izvor navodi da su manje bogati od generacije Z. Takođe procenjuje da imaju veću lojalnost brendovima i manju osetljivost na cenu od milenijalaca. Privlače ih brendovi sa zajedničkim vrednostima, poput održivosti, raznolikosti i autentičnosti. Bliskost vrednosti za njih je važnija nego sama reklama.
Dvostruki identitet
Možda najzanimljivija osobina je prelaženje između dve kulture. Opisuju se kao oni koji se prebacuju između generacija, razumeju reference milenijalaca i žargon generacije Z, ali se nigde ne osećaju potpuno “kod kuće“. Istovremeno ih generacija Z ponekad doživljava kao “milenijalce“, što u njihovom žargonu može da znači nešto staromodno ili neuklopljeno.
Kritičari podsećaju da su ovakve oznake često marketinški alat. Jedan stručnjak upozorio je da marketinški stručnjaci i influenseri žele da prvi imenuju neku “generaciju“ radi klikova. Autori pregleda literature takođe konstatuju da među istraživačima ne postoji dovoljan konsenzus o njihovim ključnim osobinama. Zato je razumno čitati opise zilenijalaca kao tendencije i iskustva, a ne kao čvrste činjenice o svakom pojedincu.
Komentari (0)