Poruka koja se završava tačkom deluje hladno, pa čak i ljutito. Palac nagore zvuči podrugljivo. A “lol“ je odavno prestao da znači da se neko zaista smeje. Ono što je za jednu generaciju bio običan znak interpunkcije ili emotikon, za drugu je poruka sa skrivenim tonom. Jaz je odavno opisan, a pitanje je samo da li će ostatak sveta pristati na nova pravila.
Tačka koja zvuči kao zamerka
Prva naučna potvrda stigla je 2015. godine. Tim psihologa sa Univerziteta Binghamton u Njujorku, predvođen profesorkom Selijom Klin, dao je ispitanicima da ocene iskrenost kratkih odgovora poput “Sure“ ili “Yep“. Rad je objavljen u časopisu Computers in Human Behavior pod naslovom “Texting insincerely“. Odgovori sa tačkom na kraju, ocenjeni su kao manje iskreni, ali samo kada su prikazani kao tekstualne poruke. Kod rukom pisanih beleški, razlike nije bilo. Uzvičnik je, naprotiv, davao utisak veće iskrenosti.
Profesorka Klin je naglasila da njihov rad ne dokazuje da je tačka nepristojna. Tačka u poruci deluje formalnije i manje iskreno, a to je nešto drugo. Lingvisti to objašnjavaju promenom registra. Tačka je u razgovornom okruženju poput svečanog govora u kafiću. Studija Nomi Baron i Ričarda Linga iz 2007. već je pokazala da je samo oko 29 odsto višerečeničnih SMS poruka imalo znak interpunkcije na samom kraju. Početak nove poruke zamenio je tačku.
“Lol“ postaje glagolska čestica
Najzanimljivija je sudbina same skraćenice “lol“. Nastala je kao oznaka za “laughing out loud“ (“glasno se smejem“), a Oksfordski rečnik engleskog jezika uvrstio ju je 2011. godine. Lingvista Džon Mek Vorter sa Univerziteta Kolumbija tvrdi da se “lol“ postepeno pretvorio u takozvanu pragmatičku česticu. To je reč koja ne nosi doslovno značenje, nego služi da ublaži ton i pokaže saosećanje. Prema njegovom objašnjenju, poruka “lol“ danas znači otprilike “ne uzimaj to previše ozbiljno, nisam strog/a“.
Studentski rad sa Univerziteta Jork iz 2018. godine, koji je analizirao tvitove, došao je do sličnog zaključka. “Lol“ se najčešće koristi da nadoknadi nedostatak smeha, tona i izraza lica, koji u pisanoj komunikaciji ne postoje.
U tekstu koji je u opticaju na mrežama navodi se da su lingvisti sa Stanforda proučavali taj razvoj tokom otprilike jedne decenije. Ta tvrdnja nije potvrđena. Zaključci o “lol“ kao tonskoj čestici ipak su dobro dokumentovani.
Šta Generacija Z piše umesto toga
Odgovor mlađih korisnika je da ne pišu ništa, ili pošalju određeni emotikon, ili jednostavno napišu šta zaista misle. Sve češće posežu i za duhovitim akronimima koji preciznije opisuju kakav je smeh u pitanju. Evo nekih od njih. Skraćenice su ostale u originalu, a objašnjenja su prevedena.
LAL (laughed a little): malo sam se nasmejao/la
LIMH (laughed inside my head): smejao/la sam se u sebi, u glavi
DBIASW (depressed but in a silly way): deprimiran/a, ali na smešan način
WTHS (what the hell, sure): šta đavola, može
ACCOMN (air came out of my nose): vazduh mi je izašao na nos
LBO (laughing by obligation): smejanje iz obaveze
SC (sensible chuckle): pristojno kikotanje
LUT (let’s unpack that): hajde da to raščlanimo
LSIDC (laughing so I don’t cry): smejem se da ne bih plakao/la
TJNW (that joke needs work): ta šala traži doradu
BTUIT (bringing this up in therapy): pomenuću ovo na terapiji
AYF (are you flirting): da li ti to flertuješ?
CIAWW (cackling in a witchy way): krkljam kao veštica
HBAT (hanging by a thread): visim o koncu
IST (I’m screenshotting this): pravim snimak ekrana ovoga
Dovoljno je pogledati ovaj spisak da se vidi kako je “lol“ zaista izgubio posao. Svaka od tih skraćenica opisuje tačno određenu vrstu smeha: nervozni, pristojni, ironični, očajnički.
Hoće li ostatak sveta prihvatiti nova pravila
Da li će stariji korisnici naučiti novi kod, drugo je pitanje. Istorija pokazuje da se jezik menja brže nego što pravila uspevaju da ga prate. Tačka je u pisanoj poruci jednom bila obična tačka, a “lol“ jednom čist smeh. Sada ih čitamo kao znake tona. Ko ne zna novi kod, rizikuje da ga pogrešno protumači ili da ga sam pogrešno koristi.
Komentari (0)