Žena koja odmah jasno pokaže da joj se muškarac dopada uklanja veliki deo neizvesnosti. Kada njena naklonost nije sasvim jasna, situacija dobija drugačiju psihološku težinu – njena pažnja deluje manje dostupno, a samim tim i vrednije. Upravo tu istraživanja pronalaze jedan od glavnih razloga zbog kojih “osvajanje” kod nekih muškaraca dodatno pojačava želju.
Tri studije objavljene 2020. godine u časopisu “Journal of Social and Personal Relationships” pokazale su da osobe koje deluju izbirljivije pri izboru partnera dobijaju veću “partnersku vrednost” u očima druge osobe. U istraživanjima je učestvovalo ukupno 374 ljudi, među kojima su bila 182 muškarca. Kada je potencijalni partner delovao teže dostupan ili je zahtevao više truda tokom udvaranja, učesnici su ga procenjivali kao vrednijeg i poželjnijeg, a pokazivali su i veću želju za novim susretom.
Drugim rečima, ono što ne dobijemo odmah lako dobija veću vrednost. Žena koja ne pokazuje interesovanje svakome može da ostavi utisak da bira pažljivije, pa njena naklonost nosi i dodatnu potvrdu: ako je muškarac ipak pridobije, oseća da je prošao njene kriterijume.
Važnu ulogu ima i sama muška pozicija u udvaranju. U eksperimentu sa 350 učesnika na brzim sastancima, ljudi koji su prilazili potencijalnim partnerima osećali su više samopouzdanja i pokazivali veću romantičnu zainteresovanost od onih kojima su drugi prilazili. Pošto društvene norme muškarcima i danas češće daju ulogu osobe koja pravi prvi korak, “jurnjava” i osvajanje mogu da postanu deo samog doživljaja privlačnosti. Zanimljivo je da je razlika između muškaraca i žena nestala kada su žene dobile ulogu onih koje prilaze, što pokazuje koliko na ovaj obrazac utiče i društvena uloga, a ne samo biologija.
Evolutivna psihologija nudi još jedno objašnjenje. Prema teoriji roditeljskog ulaganja, žene su tokom evolucije zbog trudnoće, porođaja i veće biološke investicije u potomstvo češće bile izbirljivija strana pri izboru partnera, dok su se muškarci više međusobno nadmetali i ulagali trud u udvaranje. To ne znači da su muškarci doslovno “lovci”, niti da svaki muškarac uživa u jurnjavi, ali takva evolutivna istorija može delimično da objasni zašto su konkurencija i osvajanje ostali nešto što u muškarcu budi poseban “lovački” instinkt.
Ipak, neizvesnost ima granicu. Pregled 18 studija pokazao je da najbolji efekat nastaje kada osoba deluje pomalo teško dostupno, ali ne potpuno nezainteresovano. Ako muškarac ne vidi nikakvu šansu, izazov lako postaje odbijanje.
Zato moć neizvesnosti nije u hladnoći samoj po sebi. Pažnja koja nije zagarantovana deluje vrednije, osvajanje može da podigne samopouzdanje, a tradicionalna muška uloga inicijatora dodatno hrani osećaj izazova. Upravo spoj tih faktora može da objasni zašto nekim muškarcima žena postaje zanimljivija kada svoje karte ne otkrije odmah.
Komentari (0)