Svedoci smo da novogradnje već nakon nekoliko godina dobijaju crne mrlje od vlage, dok stanari naknadno ugrađuju zvučnu izolaciju. Koje su ključne stavke na kojima investitori najčešće štede, a koje direktno utiču na dugovečnost i kvalitet zgrade, za Seebiz je objasnio građevinski stručnjak Saša Perko.
„Investitori uglavnom ne štede na onome što kupci vide, već na onome što se nalazi ispod završnih obloga. Najčešće su to armatura, hidroizolacija, detalji spojeva, prekidi toplotnih mostova na balkonskim pločama i elementi zvučne izolacije. Te stavke zajedno retko prelaze nekoliko procenata investicije, ali upravo one određuju da li će zgrada za pet godina imati vlagu i crne mrlje“, rekao je Perko.
Materijali i debljina zidova
Kada je reč o zvučnoj izolaciji, Perko navodi da između stanova treba koristiti armiranobetonski zid, uz sloj mineralne vune i gipskartonsku oblogu.
Za zaštitu od udarne buke, odnosno topota iz stana iznad, neophodan je plivajući pod. Ispod estriha postavlja se oko dva centimetra EPS-a, uz obavezne rubne dilatacione trake uz sve zidove.
„Bez tih traka estrih dodiruje zid i prenosi topot na zid, koji tada dolazi do susednih stanova“, objasnio je Perko za SEEbiz.
Zašto fasade dobijaju crne mrlje?
Nove zgrade nakon nekoliko sezona često dobijaju crne fleke zbog gljivica i algi. Prema Perkovim rečima, problem je najčešće kombinacija slabe paropropusnosti sistema i lošeg izbora završnog sloja.
On navodi da se na zgradama kompanije DOMinvest ugrađuje kamena vuna, a ne samo stiropor, zbog njene negorivosti i paropropusnosti.
Ravan krov nije problem ako je pravilno izveden
Ravni krovovi sve su češći u modernoj gradnji, ali strah od prokišnjavanja i dalje postoji. Perko ističe da problem nije u tome što je krov ravan, već u lošoj izvedbi detalja, nagiba i prodora.
„Mi radimo isključivo ravne krovove, sa TPO membranom kao glavnom hidroizolacijom i bitumenskim trakama u dva sloja kao sekundarnom. Pre zatvaranja slojeva radimo ispitivanje vodonepropusnosti“, naveo je on.
Prozori i balkoni su kritične tačke
Loše ugrađena stolarija i nepravilno rešeni detalji oko balkona i prozora mogu dovesti do toplotnih mostova, kondenzacije i buđi.
„Prozor propušta na spoju, a ne kroz staklo. Zato je ključna RAL ugradnja, odnosno brtvljenje u tri nivoa – sa unutrašnje strane paronepropusnom trakom, spolja paropropusnom, uz toplotnu izolaciju između“, objasnio je Perko.
Kako je dodao, balkonska ploča mora imati prekinut toplotni most, jer hladan beton u suprotnom stvara hladnu tačku na kojoj se skuplja vlaga.
Šta kupac treba da traži od investitora?
Kupci bi, osim izgleda stana, trebalo da obrate pažnju i na dokumentaciju koja potvrđuje kako su izvedeni skriveni radovi.
Perko savetuje da se traži fotodokumentacija hidroizolacije, prodora i spojeva pre nego što budu prekriveni završnim slojevima, kao i garantni listovi za strojarske i elektroinstalacije.
Važno je, kako navodi, imati i dokaz o ispitivanju vodonepropusnosti krova i tlačnim probama hidroinstalacija, kao i uputstvo za održavanje zgrade.
Loša izolacija može skupo da košta
Ako je zgrada kvalitetno izvedena, u prvih deset godina ne bi trebalo da bude većih vanrednih troškova, osim redovnog održavanja. Međutim, problemi sa izolacijom, hidroizolacijom ili krovom mogu dovesti do veoma skupih sanacija.
„Tada više ne govorimo o održavanju, već o sanaciji koja može da košta nekoliko desetina hiljada evra, a taj trošak kroz pričuvu plaćaju stanari“, upozorio je Perko.
Najveći problem nisu materijali, već kontrola
Prema njegovim rečima, materijali danas nisu najveći problem jer su dostupni i sertifikovani. Veći problem predstavljaju loše razrađeni projekti i izvođenje bez odgovarajuće kontrole.
„Kada u projektu nema razrađenog detalja spoja ili sidrenja, odluku na kraju donosi majstor na gradilištu, bez proračuna i bez toga da neko kasnije proveri šta je urađeno. Zato je stručni nadzor presudan, ali samo ako je stvaran“, rekao je Perko.
Odluke koje se donose još u fazi projekta
Saša Perko, koji je i direktor kompanije DOMinvest, naveo je za SEEbiz da se razlika u kvalitetu često pravi još u fazi projekta.
Prema njegovim rečima, kompanija koristi toplotne pumpe sa podnim grejanjem, posebnu pažnju posvećuje prekidu toplotnih mostova i hidroizolaciji, a projekte radi tako da svaki kvadrat bude funkcionalan.
Perko je najavio i četiri nova projekta sa ukupno oko 300 stanova, manje naselje od dvadesetak kuća i poslovnu zgradu za medicinsku delatnost površine oko 10.000 kvadratnih metara bruto građevinske površine.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)