Vodostaji u mnogim rekama u Nemačkoj i Evropi ovog leta su dostigli izuzetno niske nivoe, a nova analiza evropske službe za praćenje klime pokazuje da je kroz reke proticalo mnogo manje vode nego obično, pri čemu su zabeleženi najniži prosečni protoci otkako se vode evidencije počev od 1992. godine.
Istovremeno, mora oko Evrope bila su neobično topla, navodi se u najnovijem izveštaju službe Evropske unije za klimatske promene, Kopernikus.
Prema izveštaju, rekordno niski ili skoro rekordno niski protoci zabeleženi su u julu i avgustu na mnogim velikim rekama, uključujući Rajnu, Dunav, Po, Loaru, Ronu i Senu, prenosi Špigel.
To je rezultiralo povećanim pritiskom na navodnjavanje, hlađenje nuklearnih reaktora, hidroenergiju, dostupnost slatke vode i snabdevanje energijom.
Duž većeg dela atlantske obale, kao i u zapadnom i centralnom Mediteranu, zabeležene su rekordne ili skoro rekordne temperature površine mora, ukazuje se u izveštaju službe Kopernikus.
Kako se navodi, ovo je praćeno jakim do izuzetnim morskim toplotnim talasima.
“Morski toplotni talasi mogu da pojačaju toplotu u susednim priobalnim područjima ograničavanjem noćnog hlađenja i povećanjem vlažnosti, čime se pogoršava toplotni stres“, napominje se u izveštaju.
Prema podacima programa Kopernikus, ovo leto je bilo treće najtoplije za ceo evropski kontinent, a najtoplije za Zapadnu Evropu od kada se vrše merenja.
U Zapadnoj Evropi zabeležena je prosečna temperatura od 21,7 stepeni Celzijusa, što je za 2,5 stepena iznad proseka za period od 1991. do 2020. godine.
Dugotrajna suša i učestali toplotni talasi doprineli su i izuzetno intenzivnoj sezoni šumskih požara.
Kako se navodi, do 2. septembra, površina zahvaćena požarima u EU bila je gotovo dvostruko veća od proseka za period od 2006. do 2025. godine.
Posebno su bile pogođene Španija i Francuska, a zbog požara, milioni ljudi bili su izloženi opasnom zagađenju vazduha.
Komentari (0)