Nova direktorka Unicefa u Srbiji Kristina de Brojn kaže za RTS da je njen cilj da napredak i dobra rešenja stignu do svakog deteta, bez obzira na to gde živi. Ističe da je važno da deca imaju jednak pristup kvalitetnim uslugama, ali i da ih odrasli čuju, posebno u vreme kada digitalizacija donosi nove izazove u oblasti sajber bezbednosti i mentalnog zdravlja.
Kristina de Brojn ima više od 27 godina iskustva u međunarodnom razvoju, humanitarnom radu u oblasti prava deteta. Pre dolaska u Srbiju bila je predstavnica Unicefa u Bugarskoj, a tokom karijere radila je i u Evropi, Africi i Aziji, kao i u sedištu Unicefa u Njujorku. U Srbiju dolazi u godini kada Unicef obeležava osam decenija postojanja.
Kristina de Brojn kaže da joj je velika čast i zadovoljstvo što je imenovana za direktorku Unicefa u Srbiji i ističe da je to važan trenutak, jer je upravo započet novi petogodišnji program sa Vladom Srbije.
“Taj petogodišnji program je veoma ambiciozan. Zajedno sa Vladom i drugim stranama u Srbiji ćemo raditi za dobrobit dece. U Srbiji vidimo razne modele rešenja, inovacije postoje i primenjuju se u praksi i to je zaista sjajno”, navodi De Brojn.
Ističe da bi njen san bio da posle pet godina sav napredak i sva dobra rešenja dosegnu svako dete, bez obzira na to gde se ono nalazi.
“Da se postaramo da svako dete ima pristup istim inovacijama i rešenjima koja vidimo i koja su nam dostupna”, kaže De Brojn.
Govoreći o svojoj motivaciji, De Broj kaže da je rad za organizaciju kakva je Unicef za nju pravi, lični poziv i da je sjajno što njegov mandat ujedinjuje decu, narod, društvo, roditelje i porodice.
“Ono što mene oduševljava je to što i u najizazovnijim okolnostima, kada sam radila u ratnim zonama gde su sukobi i humanitarne krize, često i dalje vidimo nadu u očima dece i njihovu otpornost. Roditelji širom sveta zapravo samo žele da njihova deca budu bezbedna, zdrava i srećna. I mislim da je to ono što ujedinjuje sve nas koji radimo ovaj posao i to je za mene lični poziv”, ističe De Brojn.
Srbija ključan faktor u stvaranju Unicefa na globalnom nivou
Osamdeset godina je zaista dug period, kaže De Brojn, podsećajući da je Unicef nastao 1946. godine, posle Drugog svetskog rata, što je dovelo do velikog jedinstva između različitih društava i vlada.
“Taj trenutak posle Drugog svetskog rata je vreme kada je mnogo dece bilo pogođeno siromaštvom, glađu. Ali ono što smo mi tada videli jeste da se svet ujedinio i ujedinile su se vlade, društva širom sveta kako bi se stvorila organizacija kakav je Unicef. Srbija ima posebno mesto u toj priči”, navodi De Brojn.
Podsetila je da je Unicef pružao humanitarnu pomoć u bivšoj Jugoslaviji, dodajući da su tada počeli da pružaju usluge i dostavljaju mleko.
“Ono zbog čega je ova priča još posebna jeste što je Srbija bila ključni faktor u stvaranju Unicefa na globalnom nivou, ali i to što su ta neka rana ulaganja koja su tada izvršena, kada je reč o mleku, o flaširanju mleka, sada temelj industrije mleka u Srbiji”, kaže De Brojn.
Ističe da se Unicef ne svodi samo na projekte u kojima se pruža podrška deci.
“To je saradnja sa svim zainteresovanim stranama, sa svim partnerima, tako da te investicije u dobrobit dece mogu da se zadrže i da traju generacijama”, dodaje De Brojn.
Napori da svako dete ispuni svoj potencijal
Govoreći o položaju dece u Srbiji, De Brojn kaže da je prilikom prvih susreta u Beogradu mogla da vidi da porodice brinu o deci, da su deca voljena i da igraju važnu ulogu u kulturi Srbije.
“Jedva čekam da proširimo tu priču, da ostvarimo rezultate za svako dete, bez obzira na to gde ono odrasta, gde je rođeno, da li je to dete sa posebnim potrebama, da li je to dete iz neke manjinske grupe, da dosegnemo do sve dece, bez obzira na to gde se nalaze, tako da svako dete može da napreduje i da ispuni svoj potencijal u životu”, ističe direktorka Unicefa.
Ukazuje na to da se vidi veliki napredak kada je reč o razvoju u ranom detinjstvu i da je on integrisan u zdravstveni sistem, što nije slučaj u svim zemljama sveta.
“Vidimo službe kućnih poseta da se razvijaju širom zemlje. Dakle, veoma pozitivan napredak je ostvaren. Ono što je važno jeste da se postaramo da sve bude pravično, da sva deca imaju jednak pristup ovim inovativnim modelima i da to budu kvalitetne usluge. Dakle, da ta nega i usluge budu visokog kvaliteta”, navodi De Brojn.
Više dece u predškolskom obrazovanju
Jedan od ključnih ciljeva je da više od 83 odsto dece bude obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem.
“Jedva čekam da zasučemo rukave i da naporno radimo, da se trudimo da se svi ovi ambiciozni ciljevi ostvare u saradnji, naravno, sa Vladom Srbije, sa kompanijama, medijima. Mediji igraju ključnu ulogu u ovome”, kaže direktorka Unicefa.
Govoreći o izazovima sa kojima se suočavaju nove generacije, De Brojn ističe da je veoma važno da slušamo i čujemo decu, naročito u svetu u kojem je digitalizacija sve prisutnija.
“Digitalizacija donosi mnoga rešenja, ali takođe vidimo i da tinejdžeri mnogo vremena provode na internetu i videli smo da to dovodi do dodatnih izazova kada je reč o sajber bezbednosti i mentalnom zdravlju. Dakle, to su neki od elemenata gde želimo da se postaramo da postoji prava povezanost između roditelja i dece i tinejdžera”, zaključuje De Brojn.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)