Mnogi ljudi u trenucima nervoze, tuge ili napetosti posežu za hranom, iako njihovom telu ona zapravo nije potrebna. Emocionalno prejedanje često postaje način da se privremeno ublaže neprijatna osećanja poput tuge, ljutnje, krivice, straha i anksioznosti.
Hrana tada može da deluje kao brzo rešenje za popravljanje raspoloženja. Posebno namirnice bogate šećerom, solju i masnoćama mogu kratkotrajno da donesu osećaj zadovoljstva, ali nakon toga često dolazi do pada raspoloženja, osećaja krivice, tuge i dodatnog stresa.
Upravo taj krug može da navede osobu da ponovo potraži utehu u hrani. Zbog toga je važno razumeti zašto se takva potreba javlja i pronaći drugačije načine suočavanja sa emocijama.
Kada hrana postane odgovor na emocije
Svrha hrane jeste da organizmu obezbedi energiju i potrebne nutrijente i vitamine, ali odnos prema njoj često počinje da se oblikuje još u detinjstvu.
Naravno da u hrani treba uživati, ali umereno. Problem nastaje kada ona postane glavni način da se osećamo bolje ili da pokušamo da promenimo raspoloženje.
Ako se prejedanje izazvano stresom pretvorilo u svakodnevnu naviku i počelo da utiče na ostvarivanje zdravstvenih ciljeva, razgovor sa stručnjakom može da bude koristan korak.
Prvi korak je da zastanete
Jedenje zbog stresa često znači da je telo napeto, da se javlja osećaj kratkog daha i umora. Profesorka Christine Celio objašnjava da emocionalno prejedanje uključuje stres, ali i anksioznost, depresiju, tugu i nervozu.
Prvo što treba uraditi jeste obratiti pažnju na trenutak kada se javlja želja za hranom. Kada usporite, lakše možete da shvatite da li vam je hrana zaista potrebna ili samo pokušavate da ublažite neprijatna osećanja.
Korisno može da bude vođenje beleški. Zapišite da li ste zaista gladni ili samo želite da jedete, kao i na koji način vaše misli utiču na izbor hrane. Kada prepoznate šta izaziva takvo ponašanje, biće lakše odlučiti šta dalje uraditi.
Sedam jednostavnih načina da se izborite sa željom za hranom:
Popijte čašu vode
Kada se javi osećaj gladi zbog stresa, pokušajte prvo da popijete čašu vode. Ovo je jedan od najstarijih trikova, ali može da bude dobar početak.
Nekada se može dogoditi da pomislite da ste gladni, a zapravo je vašem organizmu potrebna samo tečnost.
Zapišite ono što vas opterećuje
Zapisivanje misli može da pomogne da jasnije sagledate ono što vas muči. To možete uraditi i preko telefona, ali pravo parče papira i fizičko zapisivanje mogu da pruže veće olakšanje kada ste pod stresom.
Zabeležite glavne stvari koje izazivaju napetost. Tako možete lakše da otkrijete uzrok stresa i pronađete način da rešite problem.
Napravite sebi topao čaj
Jednostavan čaj može da pomogne da se prekine trenutna želja za hranom. Dovoljno je da zagrejete vodu i dodate malo cimeta i meda uz omiljeni čaj.
Psihološkinja Susan Albers sa klinike “Cleveland” navodi da cimet dokazano može da pomogne u održavanju nivoa insulina u normalnim granicama. Cimet možete dodati i jutarnjoj kafi.
Izađite u kratku šetnju
Ako imate veliku želju za hranom zbog stresa, dosade ili tuge, pokušajte da prošetate 15 minuta.
Fizička aktivnost može da podstakne oslobađanje endorfina koji doprinose opuštanju, dok svež vazduh može da bude prirodna pomoć u smanjenju stresa.
Oljuštite mandarinu
Sam čin ljuštenja mandarine može da bude mala tehnika opuštanja. Susan Albers objašnjava da je reč o mini meditaciji, jer morate da prekinete ono što radite i posvetite pažnju jednostavnom zadatku.
Miris mandarine može dodatno da podstakne osećaj opuštenosti, što ne može da pruži hrana koju pojedete iz nervoze.
Mandarinu ljuštite polako, uživajte u njenom mirisu, a zatim je jedite bez žurbe, obraćajući pažnju na svaki zalogaj.
Setite se da zadovoljstvo kratko traje
Istraživanja pokazuju da osećaj zadovoljstva nakon obroka traje samo tri minuta. Kada to imate na umu, može da bude lakše da se oduprete posezanju za nezdravim namirnicama.
Kristin Celio savetuje da se svaki put kada osetite glad zapitate da li ste zaista gladni ili ste samo umorni i nedostaje vam energije.
Pošto mnogi ljudi koriste hranu kako bi lakše promenili ono što osećaju, važno je setiti se ovog pitanja pre nego što posegnete za hranom iz navike.
Uživajte u poslasticama, ali ih planirajte
Nije potrebno potpuno izbaciti omiljene slatkiše. Važno je da uživanje bude svesno i planirano.
Razmislite u čemu zaista uživate – da li je to sladoled, čokolada ili neka druga poslastica. Kada odlučite šta vam najviše prija, planirajte da se počastite nekoliko puta nedeljno.
Nemojte uzimati slatkiš samo zato što vam je pri ruci. Izaberite ono što zaista volite i u čemu ćete uživati.
Promena počinje pre nego što posegnete za hranom
Emocionalno prejedanje nije samo pitanje gladi, već i načina na koji se nosimo sa stresom i neprijatnim osećanjima. Kada naučite da prepoznate razlog zbog kojeg želite da jedete, biće lakše da napravite drugačiji izbor.
Male promene u svakodnevnim navikama mogu da pomognu da hrana ponovo bude izvor energije i zadovoljstva, a ne samo kratkotrajna uteha.
Komentari (0)