Kada roditelji vode decu na časove plivanja, retko ko razmišlja da li to utiče na nešto sasvim drugo od bezbednosti u vodi,na razvoj mozga. Ipak, jedna od najobuhvatnijih studija ikada sprovedenih na ovu temu, pokazala je da deca koja rano počnu da plivaju, u proseku znatno prestižu vršnjake u čitanju, matematici i govoru. Iznenađujući deo priče jeste da istraživači tvrde da to nema veze s tim što su deca u vodi, već sa specifičnim pokretom koji plivanje zahteva.
Šta je istraživanje pokazalo
Reč je o četvorogodišnjem projektu pod nazivom “Early Years Swimming: Adding Capital to Young Australians”, koji je sproveo Institut za obrazovna istraživanja Univerziteta Grifit (Griffith) u Australiji. Istraživači su anketirali roditelje oko 7.000 dece mlađe od pet godina iz Australije, Novog Zelanda i SAD, tokom tri godine, dok je dodatnih 180 dece uzrasta tri, četiri i pet godina prošlo kroz intenzivno testiranje po međunarodno priznatim standardizovanim metodama, kako bi se izbegla subjektivnost roditeljskih procena.
Rezultati su iznenadili čak i same istraživače.
“Očekivali smo da će deca pokazati bolji fizički razvoj i možda više samopouzdanja kroz plivanje, ali rezultati u pismenosti i računanju su nas zaista šokirali”, izjavila je glavna istraživačica, profesorka Robin Jorgensen. Prema njenim rečima,deca koja plivaju bila su od šest do 15 meseci ispred vršnjaka, kada je reč o kognitivnim veštinama, rešavanju matematičkih problema, brojanju, jeziku i praćenju uputstava.
Brojke koje su “zapanjujuće”
Kada su naučnici detaljnije razložili rezultate, pokazalo se da je napredak u pojedinim oblastima bio dramatičan. U proseku, deca koja plivaju bila su 11 meseci ispred vršnjaka u usmenom izražavanju, šest meseci u matematičkom rezonovanju i dva meseca u čitanju. Najveće iznenađenje, međutim, došlo je u dve specifične kategorije – deca su bila čak 17 meseci ispred u prisećanju priča i 20 meseci ispred u razumevanju uputstava, uz napomenu profesorke Jorgensen da su to “apsolutno zapanjujući rezultati, posebno kada se uzme u obzir da je prosečan uzrast testirane dece bio samo dve godine I dva meseca meseci”.
Zanimljivo je i da su razlike ostale dosledne, bez obzira na socioekonomski status porodica. Istraživanje je pokazalo značajne razlike između dece koja plivaju i one koja ne plivaju, nezavisno od socioekonomskog porekla – iako su deca iz bogatijih porodica postizala bolje rezultate, sve četiri socioekonomske grupe nadmašile su prosek opšte populacije.
Mehanizam koji stoji iza rezultata
Ono što ovu priču čini posebno zanimljivom nije sama voda, već pokret koji plivanje iziskuje. Reč je o takozvanim “bilateralnim ukrštenim pokretima” (bilateral cross-patterning) u kojima dete istovremeno koristi obe strane tela na koordinisan način, poput naizmeničnog zamaha rukama i nogama, tokom plivanja slobodnim stilom. Prema naučnom objašnjenju,takvi pokreti podstiču razvoj nervnih vlakana u korpus kalozumu – strukturi koja povezuje dve hemisfere mozga i omogućava komunikaciju između njih.
Korpus kalozum je najveći snop belih moždanih vlakana i tokom pokreta poput plivanja, više od 200 miliona nervnih ćelija povezuje levu i desnu hemisferu, aktivirajući istovremeno oba moždana režnja. Drugim rečima, kada dete uči da koordiniše ruke, noge, disanje i položaj glave dok pliva, mozak gradi “mostove” između hemisfera, koji potom olakšavaju i druge kognitivne procese – od govora do rešavanja matematičkih zadataka.
Ono što treba imati u vidu
Iako su rezultati impresivni, stručnjaci upozoravaju na oprez pri tumačenju. Sama profesorka Jorgensen naglašava da istraživanje ne dokazuje da plivanje samo po sebi čini decu pametnijom – ono je pokazalo da deca koja rano plivaju često znatno prestižu opštu populaciju u nizu razvojnih pokazatelja, što ostavlja prostora i za druga objašnjenja, poput toga da porodice koje decu vode na plivanje često imaju i druge navike koje podstiču rani razvoj. Vredi napomenuti i da je projekat finansirala industrija škola plivanja, što je okolnost koju kritičari studije ističu kada se pozivaju na dodatnu naučnu proveru rezultata. Zanimljivo je i da deca koja plivaju nisu bila bolja u svim oblastima – u veštinama poput rukovanja loptom i manipulacijom predmetima nisu pokazali prednost u odnosu na vršnjake.
Poruka za roditelje
Bez obzira na otvorena naučna pitanja, poruka istraživača ostaje jasna – rani časovi plivanja nisu važni samo zbog bezbednosti u vodi. Kroz specifičnu vrstu pokreta, koja aktivira obe hemisfere mozga, plivanje bi moglo da bude jedan od najpristupačnijih načina da se detetu, još pre polaska u školu, pruži dodatni podsticaj za razvoj govora, pamćenja i logičkog razmišljanja.
Komentari (0)