Godinama je digitalizacija predstavljana kao budućnost obrazovanja. Učenici su dobijali tablete, udžbenici su postajali elektronski, a klasične sveske zamenjivale su digitalne platforme. Međutim, poslednjih godina neke od najrazvijenijih evropskih zemalja počele su da menjaju kurs,ne zato što odbacuju tehnologiju, već zato što istraživanja pokazuju da ekran nije uvek najbolji saveznik u učenju.
Od Švedske do Italije, škole ponovo uvode više štampanih knjiga, rukopisa i ograničenja upotrebe digitalnih uređaja tokom nastave.
Švedska preispituje “potpuno digitalnu“ učionicu
Jedan od najpoznatijih primera dolazi iz Švedske. Zemlja koja je dugo bila među evropskim liderima u digitalnom obrazovanju, počela je da vraća tradicionalne udžbenike u škole.
Švedska vlada je poslednjih godina izdvojila značajna sredstva za nabavku štampanih knjiga i smanjenje prekomerne upotrebe digitalnih uređaja među najmlađim učenicima. Razlog za promenu politike bile su zabrinutosti stručnjaka, zbog pada rezultata čitanja kod dece i pitanja da li su digitalni alati uvedeni prebrzo, bez dovoljno dokaza o njihovoj dugoročnoj koristi.
Švedska ministarka obrazovanja naglašavala je da deca moraju da razviju osnovne veštine,čitanje, pisanje rukom i koncentraciju, pre nego što potpuno pređu na digitalne alate.
Papir može pomoći boljem razumevanju
Brojne studije ukazuju da način na koji čitamo utiče na to koliko dobro razumemo i pamtimo informacije.
Istraživanja iz oblasti kognitivne psihologije pokazala su da učenici često postižu bolje rezultate kada čitaju duže i složenije tekstove na papiru nego na ekranu. Jedan od razloga je što papir omogućava bolju prostornu memoriju,učenici lakše pamte gde se određena informacija nalazila na stranici.
Studije koje su analizirale čitanje sa ekrana ukazuju i na problem takozvanog “plićeg čitanja“,kada se informacije brže pretražuju, ali se teže dubinski obrađuju.
To ne znači da su digitalni alati štetni. Naprotiv, tehnologija može biti izuzetno korisna za istraživanje, pristup informacijama i prilagođavanje nastave učenicima sa različitim potrebama. Problem nastaje kada ekran postane zamena za sve druge metode učenja.
Finska vraća pažnju na rukopis
Finska, zemlja poznata po jednom od najcenjenijih obrazovnih sistema na svetu, takođe je promenila pristup digitalizaciji.
Nakon što je ranije smanjila naglasak na pisanje rukom, finske škole počele su ponovo da obraćaju više pažnje na ovu veštinu, naročito u nižim razredima osnovne škole.
Stručnjaci navode da pisanje rukom nije samo način beleženja informacija,ono podstiče razvoj fine motorike, koordinacije i može pomoći procesu pamćenja.
Danska ulaže u štampane udžbenike
Danska je još jedna zemlja koja je počela da vraća ravnotežu između digitalnog i tradicionalnog obrazovanja.
Posle perioda u kojem su mnoge škole gotovo potpuno prešle na digitalne materijale, uvedene su mere za povećanje korišćenja fizičkih knjiga. Danski stručnjaci upozoravali su da učenici provode previše vremena pred ekranima i da digitalno okruženje može otežati održavanje pažnje.
Evropa zabrinuta zbog pada čitalačke pismenosti
Promene u obrazovnim politikama dolaze u trenutku kada međunarodna testiranja ukazuju na probleme sa čitalačkim sposobnostima mladih.
Rezultati istraživanja PISA, koje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokazali su pad prosečnih rezultata učenika u mnogim evropskim zemljama u oblasti čitanja. Posebno je zabrinjavajuće što značajan broj tinejdžera ima teškoće sa razumevanjem složenijih tekstova.
Iako stručnjaci naglašavaju da pad rezultata ima više uzroka,od posledica pandemije do promena u načinu života — prekomerno vreme provedeno pred ekranima sve češće se razmatra kao jedan od faktora.
Nije borba protiv tehnologije, već potraga za ravnotežom
Obrazovni stručnjaci uglavnom ne zagovaraju potpuno izbacivanje tehnologije iz škola. Digitalni alati ostaju važni, posebno u oblastima poput programiranja, istraživanja i interaktivnog učenja.
Međutim, sve više škola prihvata ideju da najmodernija učionica možda nije ona sa najviše ekrana.
Nova filozofija obrazovanja mogla bi se svesti na jednostavan princip:tehnologija kao pomoć, a ne zamena za osnovne veštine.
U vremenu kada deca sve ranije dobijaju pristup pametnim telefonima i digitalnim sadržajima, mnoge evropske škole ponovo otkrivaju vrednost nečega što je vekovima bilo osnova učenja:knjige, olovke, papir i sposobnost da se usredsredimo.
Komentari (0)