Duboko u arhivama Bineke biblioteke retkih knjiga i rukopisa (Beinecke Rare Book & Manuscript Library) Univerziteta Jejl čuva se zbirka koja retko dospeva u fokus javnosti, iako je jedna od najintrigantnijih na svetu – kolekcija dela posvećenih magiji, veštičarenju, astrologiji, alhemiji i okultizmu.
Zdanje posvećeno retkim knjigama
Bineke biblioteka, osnovana 1963. godine zahvaljujući donaciji porodice Bineke, jedna je od najvećih građevina na svetu, namenjenih isključivo čuvanju retkih knjiga i rukopisa. Finansijski je nezavisna od univerziteta i zajednički je vodi Univerzitetska biblioteka Jejla i Jejl korporacija. Smeštena je na čuvenom Hjuit trgu u Nju Hejvenu, u zgradi koju je projektovao arhitekta Gordon Bunšaft.
Knjiga koja je opravdavala progon “veštica”
Jedan od najupečatljivijih primeraka u kolekciji jeste Malleus Maleficarum (“Malj za veštice”), ozloglašeni traktat iz 1486. godine koji se pripisuje dominikanskim inkvizitorima Hajnrihu Krameru i Jakobu Šprengeru. Delo je bilo podeljeno u tri dela – prvi je dokazivao “postojanje” veštičarenja, drugi je opisivao navodne moći veštica, a treći je davao formalna uputstva za vođenje sudskih procesa protiv optuženih, uključujući i metode mučenja radi iznuđivanja priznanja. Knjiga se smatra jednim od najuticajnijih i najzloslutnijih tekstova u istoriji demonologije, a njen uticaj se prepoznaje u brojnim kasnijim delima o veštičarenju širom Evrope.
Rukopis koji niko nije uspeo da dešifruje
Pored “Malja za veštice“, Bineke biblioteka čuva i “Vojnikov rukopis“ (Voynich Manuscript) – knjigu od oko 240 stranica ispisanu nepoznatim pismom i ilustrovanu bizarnim crtežima biljaka i simbola, koja već vekovima odoleva svim pokušajima dešifrovanja i predstavlja jednu od najvećih zagonetki istorije pisane reči.
Zbirka koja svedoči o ljudskoj potrazi za nepoznatim
Uz ova dva najpoznatija primerka, kolekcija obuhvata i dela iz oblasti astrologije, proricanja, ceremonijalne magije i alhemije. Jejl pritom nije usamljen u ovakvim poduhvatima,slične zbirke okultne literature čuvaju i druge vodeće univerzitetske biblioteke, poput Kornela, čija je Zbirka o veštičarenju jedna od najobuhvatnijih na svetu, ili Prinstona i Harvarda, koji takođe poseduju srednjovekovne grimoare i spise vezane za magiju.
Iako naziv “biblioteka zabranjene magije” zvuči provokativno i privlačno, stvarnost je, čini se, još zanimljivija,reč je o pažljivo očuvanim svedočanstvima vekovne ljudske fascinacije nepoznatim,dokumentima koji danas služe istoričarima, antropolozima i istraživačima za razumevanje načina na koji je čovečanstvo kroz vekove pokušavalo da objasni, a ponekad i kontroliše, ono što nije moglo da dokuči.
Komentari (0)