Objave o tome da poljubac u glavu “aktivira alarm u mozgu psa koji potom otkazuje vaš miris” kruže Instagramom i sakupljaju hiljade komentara. Zvuči dirljivo i ubedljivo — problem je što velik deo te priče nema čvrsto naučno uporište.
Šta se zaista dešava kada dodirnete psa po glavi
Kada se pas ukoči, to je najčešće inhibicija pokreta izazvana iznenađenjem (startle response), a ne svesna odluka mozga da “otkaže alarm” zahvaljujući prepoznavanju mirisa vlasnika. Glava i vrat su oblasti koje mnogi psi ne vole da im se dodiruju, jer ne mogu dobro da prate šta se tamo dešava,to je jednostavno pitanje ograničenog vidnog polja, ne hijerarhije.
Ukočenost ne mora automatski da znači poverenje. Kod nekih pasa je to zaista znak opuštenosti i bliskosti sa vlasnikom, ali kod drugih je znak blage nelagodnosti ili tolerancije. Bihevioristi savetuju da se gleda celokupan govor tela,položaj ušiju, rep, da li pas oblizuje njušku, da li žmirka ili pokazuje beonjače,jer tek ta kombinacija signala pokazuje da li je pas zaista opušten.
Priča o “dominaciji” je zastarela
Tvrdnja da postavljanje nečega iznad glave drugog psa “signalizira hijerarhiju” oslanja se na staru teoriju o dominaciji zasnovanu na posmatranju vukova u zatočeništvu, koji nisu bili srodni jedni drugima. Kasnija istraživanja divljih vučjih čopora,koji su zapravo porodične zajednice,pokazala su da ta hijerarhijska dinamika ne funkcioniše onako kako se ranije mislilo, pa je ovaj model danas u velikoj meri napušten u ozbiljnoj literaturi o ponašanju pasa.
Psi uče da povezuju ljude sa prijatnim iskustvima
Postoji deo priče koji ima realnu naučnu osnovu,klasično uslovljavanje. Ako pas redovno dobija pažnju, milovanje i pozitivne interakcije od vlasnika, zaista može da razvije očekivanje i da unapred reaguje na znakove da sledi kontakt,to je dobro dokumentovan mehanizam učenja, sličan onom kod Pavlovljevih pasa, samo primenjen na emocionalni kontekst. Međutim, to je opštiji fenomen učenja, a ne dokaz specifične “neurobiologije poljupca u glavu”.
Poruka bez preterivanja
Blizina sa psom i dalje ima vrednost, a mnogi psi zaista uživaju u pažnji svojih vlasnika. Ali romantizovane priče koje prodaju “tajnu nauku” kroz dramatične tvrdnje često služe pre svega da naprave viralni sadržaj i prikupe komentare) nego da preciznо prenesu ono što etologija zaista zna. Za razumevanje sopstvenog psa, mnogo je korisnije posmatrati njegov ukupni govor tela nego verovati u pojednostavljene priče o “aktiviranju i otkazivanju alarma u mozgu”.
Komentari (0)