Jedna od najtežih odluka sa kojom se vlasnik psa može suočiti jeste trenutak kada ljubimcu više nije moguće pružiti kvalitetan život i kada veterinar preporuči eutanaziju. Tada se često postavlja i bolno pitanje – ostati uz psa do kraja, ili izaći iz prostorije, kako bi se izbegao prizor koji je za mnoge gotovo nepodnošljiv.
Društvenim mrežama poslednjih meseci širi se tvrdnja da su istraživači, koji proučavaju pse tokom poslednjih trenutaka života, pratili njihove pokrete očiju i moždanu aktivnost i navodno otkrili da psi tada “traže svog čoveka“. Međutim, za takvu konkretnu studiju i zaključak nema pronađenih pouzdanih naučnih dokaza.
To, međutim, ne znači da je veza između psa i njegovog vlasnika samo ljudska projekcija.
Psi proučavaju ljudska lica
Brojna istraživanja pokazuju da psi veoma pažljivo prate ljudski pogled i lice. U jednoj studiji korišćena je tehnologija praćenja pogleda i utvrđeno je da psi posebno obraćaju pažnju na područje ljudskih očiju. Naučnici su takođe zaključili da je oksitocinski sistem povezan sa načinom na koji psi obrađuju ljudska lica i socijalne signale.
Još zanimljiviji rezultati dobijeni su u istraživanjima međusobnog gledanja pasa i ljudi. Studija objavljena u časopisu Hormones and Behavior pokazala je da je kod vlasnika koji su bili u direktnoj komunikaciji pogledom sa svojim psom, zabeležen veći porast oksitocina, hormona koji ima važnu ulogu u socijalnom povezivanju.
Kasnija istraživanja dodatno su podržala ideju da je pogled važan deo veze između dve vrste. Naučnici su opisali svojevrsnu “petlju“ u kojoj pogled psa može da podstakne oksitocinske promene kod čoveka, dok međusobna interakcija dalje učvršćuje socijalnu povezanost.
Uz njega i tokom eutanazije
Psi menjaju ponašanje u zavisnosti od toga da li im čovek poklanja pažnju. Psi su posebno osetljivi na ljudski pogled i za njih ima ulogu signala povezanosti.
Zato nije neobično što pas u stresnom ili nepoznatom okruženju traži svog vlasnika.
Prisustvo vlasnika utiče na ponašanje psa tokom veterinarskog pregleda, što dodatno ukazuje na značaj prisustva poznate osobe u situacijama koje životinji mogu biti stresne.
Upravo zbog toga preporučuje se vlasnicima da budu uz svog ljubimca tokom eutanazije – da ga drže, maze i umiruju. Isto tako vlasnike ne treba osuđivati ukoliko odluče da ne budu prisutni, jer je i ta odluka legitimna.
Svaka odluka je individualna
Trenutno nema dokaza da su naučnici utvrdili da je poslednja misao psa “Gde si?“ niti da psi u svojim poslednjim sekundama sistematski pomeraju pogled tražeći baš svog vlasnika. Još manje je moguće sa sigurnošću tvrditi da poslednji pogled psa predstavlja određenu, ljudski razumljivu misao.
Ali postoji dovoljno naučnih dokaza da se kaže nešto drugačije i možda podjednako važno.
Psi tokom života razvijaju snažne socijalne veze sa ljudima. Prepoznaju ljudske signale, prate pogled, reaguju na pažnju i mogu da grade veoma bliske odnose sa svojim vlasnicima. Zato je razumljivo da poznat glas, dodir i prisustvo voljene osobe mogu biti važni i u veoma stresnim situacijama.
Nedavno istraživanje Dog Aging Project, koje je analiziralo iskustva vlasnika nakon smrti njihovih pasa, pokazalo je koliko su vlasnici često uključeni u sam kraj života ljubimca. Prema rezultatima istraživanja vlasnik je bio prisutan u trenutku smrti kod 88,4 odsto pasa.
Zbog toga odluka da se ostane uz psa tokom eutanazije može biti duboko lična, ali nema razloga da vlasnik oseća krivicu bez obzira na izbor. Neki ljudi mogu da budu uz svog ljubimca,.drugima je emocionalno preteško da prisustvuju samom postupku.
Komentari (0)