Dok gosti već godinama bez mnogo zadrške ocenjuju apartmane, hotele, vlasnike i turističke agencije – od “domaćin je bio divan” do čuvenog “nije bilo dovoljno toalet papira”, u Grčkoj se sve glasnije govori o mogućnosti da i druga strana dobije pravo glasa.
Ideja je da se formira svojevrsna “crna lista problematičnih gostiju” koji letuju u Grčkoj, kojoj bi pristup imali vlasnici smeštaja, turističke agencije, administratori Facebook grupa u kojima se reklamira smeštaj, ali i platforme koje posreduju u rezervacijama.
Inicijativa o uvođenju liste problematične turiste u Grčkoj nastala je u regionalnim turističkim krugovima i Fejsbuk grupama poput “Grčka info”.
Naravno, nije ideja da na listu završi svako ko se požalio na cenu, tražio zamenu peškira ili napisao da mu se pogled sa terase nije dopao. Jer, ako bi se računalo baš sve, lista bi verovatno bila duža od grčke obale.
Na njoj bi, prema predlogu, trebalo da budu samo gosti za koje postoje “dokazi o ozbiljnim zloupotrebama”, poput ucena pretnjama negativnim recenzijama u zamenu za povraćaj novca ili besplatne dane, odlaska bez plaćenih računa, namernog uništavanja inventara, krađe, odbijanja da se nadoknadi dokazana šteta, pretnji i agresivnog ponašanja prema vlasnicima i zaposlenima.
Tu bi mogli da se nađu i oni koji, uprkos upozorenjima, ozbiljno krše kućni red, organizuju zabave u objektima gde su one zabranjene ili se lažno predstavljaju kako bi ostvarili finansijsku korist. Posebno bi se vodilo računa o gostima koji isti obrazac ponašanja ponavljaju u više različitih objekata.
Papir, fotografija, račun, poruka, sve bi moralo da postoji kako bi ocena bila opravdana, a lista potpuna.
Upravo je dokumentacija ključna stvar. Ako bi ovakav sistem ikada zaživeo, prijava bi morala da bude potkrepljena dokazima i proverljiva. U suprotnom bi “crna lista” vrlo lako mogla da postane mesto za lične obračune, osvetu zbog loše recenzije ili jednostavno za situacije u kojima se vlasniku nije dopao gost.
A upravo tu počinje i najveća dilema: Ko odlučuje ko je problematičan gost, ko proverava dokaze i ko štiti gosta od lažne prijave?
Jer jedno je napisati da je neko razbio televizor i odbio da plati štetu, a sasvim drugo staviti čoveka na listu zato što je napisao da mu klima nije radila tri dana.
Polemika se preselila na Facebook
Nakon objave ove ideje u Facebook grupi Grčka info, očekivano, komentari su krenuli brže nego rezervacije za last minute letovanje.
Polemika se povela oko pitanja “kakvi su zapravo turisti koji dolaze u Grčku i da li je ‘crna lista’ zaista potrebna.
Jedni smatraju da je krajnje vreme da se zaštite vlasnici smeštaja. Kažu da postoje gosti koji koriste činjenicu da će vlasnik po svaku cenu želeti da izbegne lošu recenziju, pa pokušavaju da iznude popust, povraćaj novca ili dodatne pogodnosti.
“Ako gost može javno da napiše šta god želi o meni, zašto ja ne bih mogao da upozorim kolegu da mi je napravio problem?”, otprilike je stav jedne strane.
Drugi su, međutim, mnogo oprezniji. Podsećaju da turisti nisu samo “gosti koji troše novac”, već potrošači koji imaju pravo da se žale kada nešto nije u redu. Strahuju da bi se granica između “opravdane reklamacije” i “teškog gosta” veoma brzo izgubila.
A onda su se, naravno, pojavili i komentari treće kategorije, oni koji su celu stvar posmatrali sa dozom humora.
Jer gde je grčki turizam, tu je i neizbežna rasprava o tome ko je kakav turista.
Da li je problematičan onaj koji ustane u šest ujutru da zauzme najbolju ležaljku? Onaj koji pita zašto se more “ne vidi baš kao na slici”? Onaj koji u apartmanu kuva ručak za 14 ljudi iako je rezervisan za četvoro? Ili onaj koji na kraju boravka odnese kući i daljinski od klime, jer je “mislio da je deo suvenira”?
Naravno, takve situacije same po sebi nisu razlog za bilo kakvu crnu listu. Ali upravo one pokazuju koliko bi granica morala biti jasno postavljena.
“Crna lista” ili zaštita za obe strane?
Zagovornici ideje smatraju da bi sistem mogao da funkcioniše samo ako bi bio strogo kontrolisan. Dakle, ne bi bilo dovoljno da vlasnik napiše: “Ovaj gost mi se ne sviđa.”
Potrebni bi bili dokazi: fotografije štete, računi, komunikacija, zapisnici, eventualno prijave nadležnim organima ili potvrde drugih objekata u kojima se dogodio sličan incident.
S druge strane, gost bi morao da ima mogućnost da sazna da je prijavljen i da ospori navode ako smatra da su neistiniti.
U suprotnom, sistem koji je zamišljen kao zaštita domaćina mogao bi vrlo lako da postane problem i za same goste.
Jer ako već postoji mogućnost da se gostima javno preporučuje ili ne preporučuje neki apartman, sasvim je logično postaviti pitanje da li i vlasnik ima pravo da zna sa kim sklapa posao.
Na kraju krajeva, ključna stvar nije da li je turista ostavio lošu recenziju, tražio povraćaj novca ili se žalio. To je deo normalnog odnosa između gosta i domaćina.
Problem nastaje onda kada se reklamacija pretvori u ucenu, boravak u neplaćen račun, a odmor u lomljenje inventara.
Ako bi se takva lista ikada formirala, trebalo bi da bude namenjena upravo takvim slučajevima, ne onim “nezgodnim gostima”, već dokazano problematičnim ponašanjima.
A do tada, izgleda da će se u Facebook grupama i dalje voditi večita rasprava: ko je veći problem, gost koji ostavi jednu zvezdicu zbog veličine frižidera ili vlasnik koji za sedam dana odmora traži da mu se apartman ostavi kao da niko nije ni bio?
U Grčkoj, izgleda, ni sezona ne može da prođe bez još jedne liste. Samo je pitanje ko će ovog puta biti na njoj.
Komentari (0)