Leticia Kaj, odavno je prevazišla okvire klasičnog frizerskog zanata. Umesto makaza i lака, njeno oruđe su žica, vuna, konac i sopstvena kosa, od kojih gradi skulpture koje se ne izlažu u galerijama, već nakratko, dok traje fotografisanje,ostaju na njenoj glavi.
Put od poslovne administracije do umetnosti
Kaj je rođena 1996. godine u Abidžanu, gde je i odrasla, u porodici koja se razvela dok je bila mlada. Diplomirala je poslovnu administraciju na Nacionalnom politehničkom institutu Feliks Ufue-Boanji u Jamusukrou, ali se nakon završetka studija okrenula umetnosti umesto poslovnom svetu, počevši sama da uči veštinu šivenja s namerom da gradi karijeru u modi. Kako je kasnije ispričala, svet tabela i proračuna jednostavno nije bio za nju.
Njen odnos prema sopstvenoj kosi u mladosti nije bio nimalo poseban – iako je s pet godina naučila da plete kosu svojoj majci i sestri, ozbiljnija ljubav prema pletenju, rodila se tek godinama kasnije. Prekretnica je nastupila kada je, sa 16 godina, suočena sa opadanjem kose i traganjem za sopstvenim identitetom, otkrila američki pokret za prirodnu kosu, što je u njoj probudilo strast da prihvati svoju teksturu kose i podstakne druge da učine isto.
View this post on Instagram
Prekretni trenutak dogodio se krajem 2015. i početkom 2016. godine, kada je na Fejsbuku naišla na fotografije predkolonijalnih frizura afričkih žena, što ju je nadahnulo da na sličan način oblikuje sopstvenu kosu. Rezultate je počela da objavljuje na Instagramu,a pozitivne reakcije drugih crnih žena, podstakle su je da redovno nastavi sa objavljivanjem skulptura od kose. Prekretnicu u karijeri doživela je 2017. godine, kada je jedna od njenih skulptura postala viralna, nakon čega su počeli da je kontaktiraju međunarodni magazini.
Tehnika njenih radova oslanja se na kombinaciju tradicionalnih pletenja. Kukičane pletenice, pripijene uz teme, služe kao osnova za razrađenije nadogradnje, francuski pletenovi omogućavaju fluidne oblike, dok holandski, daju dubinu i teksturu. Za izradu jedne skulpture, kaže umetnica, potrebno je od 20 minuta do tri sata, a proces retko planira unapred – inspiraciju najčešće dobija u vidu iznenadne slike u glavi, bilo da je reč o vestima ili nekom običnom predmetu.
Njena dela obuhvataju širok raspon motiva – od kišobrana i bicikla do drveta okićenog pravim cvećem, pa sve do pištolja praćenog porukom protiv nasilja, kao i mišićavih ruku u pokretu, koje simbolizuju snagu i otpornost. Danas na Instagramu prati je više od 228.000 ljudi, gde deli fotografije skulptura poput televizora, trube ili cveća koje izranja iz vaze.
Od viralnih objava do TED bine
Globalno priznanje krunisano je govorom na jednoj od najprestižnijih svetskih govorničkih platformi. Na TEDWomen 2023, Kaj je predstavila predmete, životinje i druge oblike sazdane isključivo od kose i žice, promovišući poruke telesne autonomije i prihvatanja sebe, uz radostan govor o kreativnoj istrajnosti. TED je opisuje kao umetnicu čija zadivljujuća dela koriste kosu kao medijum za obradu pitanja rase, seksizma i društvene pravde, naglašavajući da crpi inspiraciju iz afriške tradicije po kojoj su žene frizurama komunicirale poruke.
Aktivizam iznad estetike
Kaj svoj rad ne posmatra samo kao umetnički izraz, već i kao formu borbe. U razgovoru za Gardijan, objasnila je da joj je prihvatanje sopstvene kose omogućilo da prihvati i druge stvari koje je čine crnkinjom, poput sopstvene kože, dodajući da kada osoba poveruje da je vredna, više ne prihvata nepravdu, već traži poštovanje i slobodu.
Njen angažman prevazišao je društvene mreže. Iste godine objavila je knjigu “Love and Justice: A Journey of Empowerment, Activism, and Embracing Black Beauty”, posvećenu feminizmu i prihvatanju sopstvenog nasleđa i prirodnog izgleda. Njeni radovi bili su deo Venecijanskog bijenala 2022. godine, izloženi u paviljonu Obale Slonovače, a iste godine galerija LIS10 u Arecu predstavila je njenu prvu samostalnu izložbu “Empow’Hair”. Već 2017. godine održala je i svoju prvu radionicu pod nazivom “Ky Braids”, kroz koju je ovu umetničku formu prenosila na druge.
Od devojke koja u tinejdžerskim danima nije pridavala značaj sopstvenoj kosi, Leticia Kaj izrasla je u jednu od najprepoznatljivijih savremenih umetnica sa afričkog kontinenta ,dokaz da identitet, kada se prihvati bez straha, može postati najsnažnije umetničko oruđe.
View this post on Instagram
Komentari (0)