Neobičnim putem, od igračke karijere u najvećim evropskim ligama do trenerskih uspeha u Sloveniji, Albert Rijera stigao je do klupe Crvene zvezde. Nekadašnji igrač Liverpula i reprezentativac Španije u Sloveniji je osvajao trofeje i ispisivao istoriju, a njegov temperament i direktnost neretko su izazivali burne reakcije. U Beogradu ga čeka zahtevna sredina u kojoj su se mnogi treneri izgubili i u kojoj se neuspeh retko prašta.
Rijera pripada trenerima koji retko ostavljaju prostor za ravnodušnost. Saradnici ga opisuju kao harizmatičnog, zahtevnog i beskompromisnog, dok on za sebe kaže da je pre svega iskren.
Ne obećava igračima mesto u timu, ali im obećava da će im jasno reći šta od njih očekuje. Od ekipe traži disciplinu i potpunu posvećenost, a tri pravila na kojima insistira jesu poštovanje, odnos prema treningu i stalno preispitivanje sopstvenog doprinosa timu.
Njegova ideja je da ekipa ne beži od odgovornosti i želi agresivan i ofanzivan tim.
“Ne želim igrače koji se oslobađaju odgovornosti dodavanjem unazad”, poručio je Rijera prilikom dolaska u Ajntraht iz Frankfurta.
Navijači ga isterali sa predstavljanja, on im doneo duplu krunu
Njegov početak samostalne trenerske karijere teško da je mogao da bude neobičniji i luđi.
Kada je 2022. godine predstavljen kao trener Olimpije, konferenciju za medije prekinuli su maskirani pripadnici navijačke grupe Green dragons. Bili su nezadovoljni odlaskom Roberta Prosinečkog i radom uprave, a novom treneru su jasno stavili do znanja da nije dobrodošao.
Rijera je ipak ostao i odgovorio rezultatima. Olimpiju je u prvoj sezoni odveo do titule prvaka i trofeja u Kupu Slovenije. Prvenstvo je osvojio pet kola pre kraja, pobedom nad najvećim rivalom Mariborom, a isti klub savladao je i u dramatičnom finalu Kupa.
Za trenera koji je prvu konferenciju završio pod pritiskom ultrasa, sezona je okončana duplom krunom i priznanjem za najboljeg stručnjaka u ligi.
Sa Celjem ispisao istoriju slovenačkog fudbala
Posle Olimpije, Rijera je preuzeo Celje, a između dva mandata u slovenačkom klubu radio je i u francuskom Bordou.
Najveći međunarodni uspeh ostvario je upravo sa Celjem. Klub je odveo do četvrtfinala Lige konferencije, što do tada nije uspeo nijedan slovenački tim.
Na putu do istorijskog rezultata ekipa sa znatno skromnijim budžetom pokazala je upravo ono što Rijera najviše zahteva – hrabrost, napad i odsustvo straha od glamuroznijeg protivnika.
Celje je zaustavila Fjorentina, ali tek posle velike borbe i ukupnog rezultata 4:3. Rijera je posle eliminacije ušao i u verbalni sukob sa trenerom italijanske ekipe Rafaeleom Paladinom, što je još jednom pokazalo koliko teško prihvata kada smatra da njegov tim nije dobio dovoljno poštovanja.
Sa Celjem je osvojio i Kup Slovenije, pobedivši Koper u finalu sa ubedljivih 4:0.
Dobri rezultati preporučili su ga Ajntrahtu, koji ga je u februaru 2026. doveo u Bundesligu.
Boravak u Frankfurtu, međutim, nije dugo trajao, pa je već posle 14 utakmica napustio nemački tim.
Odbivši da bude bek, stigao do Premijer lige
Rijera je i kao fudbaler bio spreman da brani sopstvena uverenja, čak i kada bi mu to ugrozilo mesto u ekipi.
Dok je igrao za Espanjol, trener Migel Anhel Lotina želeo je da ga sa krila premesti na poziciju levog beka. Rijera je to odbio, uz objašnjenje da je krilni igrač. Ubrzo je izgubio mesto u timu i otišao na pozajmicu u Mančester siti.
Taj sukob je kasnije nazvao “najboljom greškom u životu”, jer mu je otvorio put ka engleskom fudbalu.
Ironijom karijere, kasnije je u Liverpulu i Galatasaraju povremeno igrao upravo na poziciji koju nekada nije želeo da prihvati.
Nastupao je i za Majorku, Bordo, Olimpijakos, Udineze i Votford, a sa Espanjolom je stigao do finala Kupa Uefa. Za reprezentaciju Španije odigrao je 16 utakmica i postigao četiri gola.
“Brod koji tone” i sukob sa Benitezom
Najpoznatiji sukob iz igračke karijere imao je u Liverpulu.
Nezadovoljan minutažom i komunikacijom sa Rafaelom Benitezom, Rijera je 2010. godine javno kritikovao trenera i Liverpul nazvao “brodom koji tone”. Klub ga je suspendovao, a za engleski tim više nije zaigrao.
Kasnije je priznao da je reagovao pogrešno i da je, sa iskustvom, shvatio da odgovornost nije bila samo na treneru.
Upravo to samopreispitivanje danas zahteva i od svojih igrača – da posle svake utakmice najpre pogledaju šta su sami mogli da urade bolje.
Trener stvoren za pritisak ili novi izvor potresa
Rijera u Crvenu zvezdu dolazi u trenutku kada se od ekipe očekuje brza reakcija posle eliminacije iz kvalifikacija za Ligu šampiona.
Vremena za dugo prilagođavanje nema, a prvi rezultati odrediće i atmosferu oko novog trenera.
Španac dobro poznaje fudbal u regionu, zna šta znače zahtevna publika i nestabilna klupska okruženja, a već je pokazao da ga sukobi i pritisak ne primoravaju na povlačenje.
Njegov najveći adut mogla bi da bude sposobnost da ekipi brzo usadi samopouzdanje. Najveći rizik je ista osobina – karakter koji ne ostavlja mnogo prostora za uvažavanje drugih mišljenja.
Ako uspe da ponovo ono što je uradio u Slovniji, Zvezda će dobiti trenera koji može da donese i igru i rezultat, i to protiv jačih protivnika u odnosu na rivale Celja.
Ipak, ako rezultati izostanu, njegov temperament će dodatno pojačati ionako veliki pritisak koji se na crveno-beloj klupi brzo nagomila.
Komentari (0)