Veliki deo Evrope suočava se sa novim talasom ekstremnih vrućina, dok meteorološke službe i vlasti u brojnim državama izdaju najviši stepen upozorenja zbog visokih temperatura koje bi narednih dana mogle da dostignu rekordne vrednosti.
Upozorenja su trenutno na snazi u Austriji, Belgiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Mađarskoj, Holandiji, Poljskoj, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji, Švedskoj i Švajcarskoj.
Rekordne temperature širom kontinenta
Francuska je već zabeležila istorijski rekord, pošto je prosečna dnevna i noćna temperatura na nivou cele zemlje dostigla 30 stepeni Celzijusa, što je najviša vrednost od početka merenja 1947. godine. U Parizu je temperatura više puta prelazila 40 stepeni, dok su prognoze najavljivale i do 42 stepena.
U Velikoj Britaniji oboreni su julski temperaturni rekordi sa više od 36 stepeni, dok su u pojedinim delovima Španije izmerene temperature između 38 i 45 stepeni.
Slična situacija očekuje se i u Nemačkoj, Holandiji i drugim državama centralne Evrope, gde bi temperatura lokalno mogla da dostigne oko 40 stepeni.
Vrućina već odnosi ljudske živote
Ekstremno visoke temperature već se dovode u vezu sa povećanim brojem smrtnih slučajeva, naročito među starijim osobama.
U Španiji statistički modeli ukazuju na mogućnost više stotina smrtnih slučajeva povezanih sa toplotnim talasom, dok su u Francuskoj zabeležena utapanja i drugi incidenti nastali tokom pokušaja građana da se rashlade.
Vrućina dodatno opterećuje elektroenergetske sisteme, izaziva poremećaje u saobraćaju, zatvaranje škola i ograničenja rada na otvorenom.
Klimatske promene pojačavaju ekstremne vremenske prilike
Naučnici upozoravaju da ovakvi toplotni talasi nose jasan pečat klimatskih promena.
Prema njihovim procenama, Evropa se zagreva brže od većine drugih delova sveta, dok ekstremni periodi visokih temperatura postaju sve češći, intenzivniji i dugotrajniji.
Analize pokazuju da bi ovako snažni letnji toplotni talasi bili gotovo nemogući bez uticaja globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim aktivnostima.
Meteorolozi očekuju postepeno zahlađenje u zapadnim delovima Evrope, naročito uz Atlantski okean, dok bi se veoma visoke temperature u centralnim i istočnim delovima kontinenta mogle zadržati znatno duže.
Zbog toga se građanima savetuje da izbegavaju boravak na suncu u najtoplijem delu dana, unose dovoljno tečnosti, posebnu pažnju posvete starijim osobama i hroničnim bolesnicima, kao i da prate upozorenja nadležnih službi.
Austriju očekuje novi talas vrućine
Meteorolog austrijskog javnog servisa ORF Markus Vadsak upozorio je da leto još nije završeno i da se početkom avgusta očekuje novi period ekstremno visokih temperatura.
– Mnogi imaju utisak da je leto završeno, verovatno zato što je već dugo trajalo i bilo veoma toplo. Međutim, dolazi novi talas, koji bi mogao da bude veoma snažan – upozorio je Vadsak.
Prema sadašnjim prognozama, novi talas vrućine trebalo bi da počne 31. jula i potraje tokom prvih dana avgusta.
Pojedini dugoročni meteorološki modeli čak predviđaju da bi u Beču temperatura mogla da dostigne 43 stepena Celzijusa, što bi bilo znatno iznad dosadašnjeg austrijskog rekorda od 40,5 stepeni.
Ipak, meteorolozi naglašavaju da su prognoze za period duži od sedam dana i dalje veoma neizvesne i da je realnije očekivati maksimalne temperature do 42 stepena.
Nemačka pod toplotnom kupolom
Slična situacija očekuje i Nemačku.
Meteorolog Dominik Jung navodi da će već krajem jula jugozapad zemlje beležiti temperature do 36 stepeni, dok će se od početka naredne sedmice takozvana „toplotna kupola“ proširiti na celu zemlju.
Većina područja imaće temperature između 30 i 35 stepeni, dok bi pojedini regioni mogli da dostignu ili premaše 40 stepeni, a pojedini modeli predviđaju čak i do 44 stepena.
Uzrok ovakvih vremenskih prilika je snažan sistem visokog vazdušnog pritiska koji se formirao iznad Španije i Portugala i postepeno se pomera ka centralnoj Evropi.
Todorović: Srbiju početkom avgusta očekuju ekstremne temperature
Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je da će naredna dva dana u Srbiji biti nešto svežija, uz maksimalne dnevne temperature između 29 i 32 stepena.
Dodao je da će padavina biti malo, uglavnom na jugozapadu i jugu zemlje, gde su mogući kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom.
– Već od srede temperatura će ponovo početi da raste. U četvrtak i petak, 30. i 31. jula, u pojedinim mestima maksimalna temperatura mogla bi da dostigne 35 stepeni – rekao je Todorović.
On je upozorio da će od 1. avgusta uslediti novi period veoma visokih temperatura koji bi mogao da traje do kraja prve dekade meseca.
– Prvih sedam, a verovatno i deset dana avgusta biće veoma topli, sa pravom letnjom vrućinom i ekstremnim temperaturama. Maksimalne vrednosti kretaće se između 35 i 40 stepeni – rekao je Todorović.
Prema njegovim procenama, prvo manje osveženje moglo bi da stigne između 7. i 10. avgusta, kada bi maksimalne temperature bile niže za dva do tri stepena.
– Do tada nas očekuje prava letnja vrućina. Moguće je da će u drugoj polovini avgusta biti više pljuskova i grmljavine, ali je o tome još rano govoriti – rekao je meteorolog.
On je dodao da su lokalna nevremena uobičajena tokom leta, ali da je ovogodišnje leto za sada donelo manje izraženih oluja i manje padavina nego prethodnih godina.
– Avgust počinje veoma toplo, a videćemo kakav će biti njegov završetak. Ukoliko bude slično prošloj godini, prosečna temperatura ovog leta mogla bi da bude za oko pola do jedan stepen niža nego prošlog – zaključio je Todorović.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)