Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, gojaznost u svetu je dostigla razmere koje se već opisuju kao epidemija. Procene idu toliko daleko da bi do 2035. godine više od polovine svetske populacije moglo da ima problem sa viškom kilograma, što je više od četiri milijarde ljudi prema Svetskom atlasu debljine iz 2023. godine. U tom kontekstu, sve češće se govori i o trudnicama koje ulaze u trudnoću sa viškom kilograma i o tome kako to može da utiče na tok same trudnoće.
Stručnjaci upozoravaju da je broj žena sa prekomernom telesnom težinom u trudnoći u porastu širom sveta, a trend je primetan i u razvijenim zemljama. U Sjedinjenim Američkim Državama oko dve trećine žena ulazi u trudnoću sa viškom kilograma, dok se sličan pravac beleži i u Evropi.
Kako je otkrila Regina Enzenauer, koja vodi odeljenje za dečju ishranu na Institutu “Maks Rubner” u Karlsrueu, i Nemačka ide sve više u tom pravcu. Prema podacima savezne studije, gotovo 44 odsto žena u toj zemlji već započinje trudnoću sa prekomernom težinom ili gojaznošću, dok je 2014. godine taj procenat iznosio 35 odsto.
Kako višak kilograma utiče na dete
Prekomerna telesna težina u trudnoći može da ima direktan uticaj na nerođeno dete. Stručnjaci ističu da embrion može da dobije takozvani “pogrešan biološki otisak”, jer se tokom razvoja u materici prilagođava okruženju u kojem majka unosi prekomerne količine hrane.
Posebno se naglašava da su prvih hiljadu dana života, od početka trudnoće do kraja druge godine deteta, ključni za njegov dalji razvoj. U tom periodu, kako je otkrila naučnica Enzenauer, formiraju se i kasnije prehrambene navike, jer su čulni mehanizmi ukusa aktivni veoma rano, a fetus preko plodove vode apsorbuje supstance iz majčine ishrane.
Zbog toga deca majki koje su imale višak kilograma tokom trudnoće mogu da imaju veću verovatnoću da i sama kasnije razviju gojaznost, ali i sekundarne bolesti poput dijabetesa ili kardiovaskularnih problema, kako je za nemačku agenciju dpa navela profesorka medicine sa Univerziteta u Diseldorfu.
Rizici za majku tokom trudnoće
Prekomerna telesna težina u trudnoći ne utiče samo na dete, već i na zdravlje majke. Kod trudnica sa viškom kilograma povećava se rizik od razvoja dijabetesa, ali i drugih komplikacija koje mogu da prate trudnoću.
Tu spadaju preeklampsija, odnosno trovanje u trudnoći, zatim tromboza, kao i visok krvni pritisak koji može da se razvije tokom trudnoće. Sve ove komplikacije mogu da utiču na tok trudnoće i zahtevaju pažljivo medicinsko praćenje.
Osim toga, povećava se i verovatnoća spontanih pobačaja i prevremenih porođaja, kao i potreba za carskim rezom. Razlog tome je što se kod žena sa viškom kilograma češće rađaju bebe sa većom porođajnom težinom.
Koliko je dobijanje kilograma u trudnoći zapravo normalno
Iako je dobijanje na težini tokom trudnoće potpuno normalno i neophodno, stručnjaci naglašavaju da to ne znači da trudnica “treba da jede za dvoje”, kako se često pogrešno savetuje. Organizam u trudnoći zapravo ima potrebu za oko deset odsto većim unosom kalorija nego pre trudnoće.
Kod žena koje imaju normalnu telesnu težinu, prosečno povećanje iznosi između 11,5 i 16 kilograma tokom cele trudnoće. Taj porast obuhvata težinu bebe, posteljice, materice, povećane količine krvi, plodove vode, kao i masne naslage i zadržanu tečnost.
Beba pri rođenju u proseku ima oko 3.500 grama, posteljica oko 650 grama, materica oko 1.300 grama, dok dodatna količina krvi iznosi oko 1.250 grama, a plodova voda oko 1.000 grama. Masne naslage tokom trudnoće u proseku iznose oko 1.700 grama, a nakupljene tečnosti oko 2.000 grama, što zajedno daje oko 11.400 grama ukupne promene.
Zbog toga se kao optimalno povećanje u trudnoći najčešće preporučuje do oko 12 kilograma. Ako dobijanje težine pređe 20 kilograma, stručnjaci upozoravaju da uzrok često može da bude nepravilna ili preobilna ishrana, zbog čega se savetuje redovno praćenje telesne težine tokom trudnoće.
Komentari (0)