Najnovija istraživanja pokazuju da ovo nije samo subjektivan utisak,određeni vremenski uslovi zaista mogu povećati rizik od pojave migrene kod osetljivih osoba.
Lekari već dugo znaju da brojni faktori mogu pokrenuti napad migrene, od dehidracije i stresa do hormonalnih promena. Međutim, sve više naučnih dokaza ukazuje da značajnu ulogu imaju i vremenske prilike, posebno promene atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti vazduha.
Osetljiv nervni sistem preduslov za migrenu
Prema novijim pregledima naučnih studija objavljenim tokom poslednjih godina, promene vremena povezane su sa češćim i intenzivnijim napadima migrene kod dela pacijenata. Posebno su problematični nagli padovi ili oscilacije barometarskog pritiska, olujni sistemi, ekstremne vrućine i visoka vlažnost vazduha.
Naučnici još uvek ne mogu sa potpunom sigurnošću da objasne mehanizam ovog fenomena, ali smatraju da vremenske promene mogu uticati na nivoe neurotransmitera, uključujući serotonin, kao i na osetljivost nervnog sistema koji učestvuje u nastanku migrene.
Ljudski barometri
Jedno od poznatijih istraživanja sprovedeno u Berlinu analiziralo je dnevnike pacijenata sa migrenom tokom čitave godine. Istraživači su ustanovili da je kod pojedinih ispitanika postojala jasna povezanost između vremenskih prilika i pojave napada. Napadi su bili češći tokom perioda nižih temperatura i povećane vlažnosti vazduha, što ukazuje da određena grupa obolelih poseduje izraženu meteorološku osetljivost.
Poslednjih godina istraživači sve više pažnje posvećuju i fenomenu poznatom kao “meteoropatija“ – sklonosti organizma da reaguje na promene vremena. Neka novija istraživanja sugerišu da promene atmosferskog pritiska, temperature i vlažnosti mogu aktivirati autonomni nervni sistem, povećati osetljivost na bol i izazvati fiziološke reakcije koje prethode migreni.
Zanimljivo je da iskustva pacijenata često potvrđuju rezultate naučnih istraživanja. Na internet forumima posvećenim migreni mnogi korisnici opisuju sebe kao “ljudske barometre“, navodeći da redovno dobijaju migrenu pred kišu, oluju ili naglu promenu vremena. Iako pojedinačna iskustva ne predstavljaju naučni dokaz, ona ukazuju na obrazac koji se ponavlja kod velikog broja obolelih.
Više okidača u isto vreme
Stručnjaci naglašavaju da vremenske prilike retko deluju same. Migrena se najčešće javlja kada se više okidača poklopi u isto vreme. Tako promene vremena mogu imati znatno jači efekat ukoliko su prisutni i nedostatak sna, stres, glad ili dehidracija.
Zbog toga lekari preporučuju vođenje dnevnika migrene i praćenje vremenske prognoze. Beleženjem datuma napada, vremenskih uslova i drugih potencijalnih okidača moguće je prepoznati individualne obrasce i na vreme preduzeti preventivne mere, poput pojačane hidratacije, odmora ili konsultacije sa neurologom o preventivnoj terapiji.
Iako nauka još uvek traži konačne odgovore o tome zašto vreme utiče na mozak osoba sa migrenom, jedno je izvesno – za milione ljudi širom sveta oblaci, oluje i nagle vremenske promene predstavljaju mnogo više od obične prognoze. Za njih one mogu biti signal da se približava novi napad bolesti koja je među vodećim uzrocima invaliditeta u svetu.
Komentari (0)