Malo ko se ikada zapitao zašto su gorionici na plinskom šporetu baš okruglog oblika. Na prvi pogled deluje kao čisto dizajnersko rešenje, nešto što je tako “oduvek”, bez posebnog razloga.
Ipak, iza tog oblika stoji vrlo jednostavna fizika i logika kuvanja.
Krug nije slučajan izbor, već rešenje koje može da utiče na ravnomerno grejanje, uštedu gasa i čak bezbednost u kuhinji.
Krug kao jedini oblik koji ravnomerno greje
Osnovni razlog zašto su gorionici okrugli jeste način na koji se plamen raspoređuje. Kada plin izlazi iz centralne mlaznice, on se meša sa vazduhom i kroz sitne otvore širi u svim pravcima podjednako.
Krug je jedini oblik u kojem je svaka tačka ivice jednako udaljena od centra. Upravo zbog toga plamen ima istu visinu, istu temperaturu i jednak dotok kiseonika oko cele šerpe.
To znači da se hrana greje ravnomerno, bez situacija u kojima jedna strana vri, dok druga ostaje mlaka.
Da je gorionik, na primer, kvadratnog ili trougaonog oblika, toplota bi se ponašala potpuno drugačije. U uglovima bi bila slabija, dok bi sredine ivica bile jače zagrejane. To bi može da izazove neravnomerno kuvanje i lako zagorevanje hrane na jednoj strani posude.
Kako šerpe i gorionici “rade zajedno”
Okrugli oblik gorionika povezan je i sa oblikom šerpi. Posude su takođe okrugle, i to nije slučajnost.
Metal se pri zagrevanju ravnomerno širi u kružnom obliku, bez napona koji bi može da izazove pucanje ili deformaciju. Da su šerpe imale uglove, brzo bi se habale i gubile oblik.
Zato se prirodno razvila kombinacija okrugle šerpe i okruglog plamena. Na taj način toplota pokriva celo dno posude, vreme kuvanja se skraćuje, a potrošnja gasa se smanjuje.
Važan je i bezbednosni aspekt. Kod okruglog plamena, vatra ostaje koncentrisana oko dna posude i ne “beži” u stranu. Kod nepravilnih oblika, plamen bi mogao da izađe van šerpe i zahvati ručku ili kuhinjsku krpu u blizini, što može da ima ozbiljne posledice.
Koliko oblik gorionika utiče na potrošnju gasa
Razlika u potrošnji nije zanemarljiva. Procene proizvođača gasnih uređaja pokazuju da pravilno dizajniran okrugli gorionik može da troši i do 20 odsto manje gasa.
Razlog je jednostavan – toplota se ne gubi sa strane, već ide direktno u posudu. Ako se šerpa i gorionik ne uklapaju dobro, taj efekat se gubi, pa se energija troši neefikasno.
Zbog toga se često naglašava pravilo da se šerpa bira prema gorioniku, a ne obrnuto.
Veličina šerpe je podjednako važna kao i oblik
Osim oblika, bitna je i veličina posude u odnosu na plamen. Plamen nikada ne bi trebalo da prelazi ivicu šerpe.
Ako plamen “liže” spolja, to znači da je posuda premala i da deo toplote odlazi u vazduh umesto u hranu. Idealno je da plamen bude oko centimetar unutar ivice dna šerpe, kako bi sva energija bila iskorišćena na pravilan način.
Kako održavanje gorionika utiče na plamen
Gorionici se vremenom lako zapuše. Ostaci hrane poput prolivene supe, pavlake ili čak mrvice hleba mogu da uđu u sitne otvore i blokiraju protok gasa.
Kada se to dogodi, plamen više nije plav i ravnomeran, već postaje žućkast i neujednačen. Takav plamen može da čađi posuđe i da troši više gasa nego što je potrebno.
Zato se preporučuje redovno čišćenje. Jednom mesečno može da se skine glava plamenika i potopi u toplu vodu sa sirćetom oko pola sata. Nakon toga se svaki otvor može očistiti starom četkicom za zube.
Važno je izbegavati upotrebu metalnih predmeta, jer oni mogu da oštete otvore i trajno naruše ravnomernost plamena.
Komentari (0)