Letonske Nacionalne oružane snage počele su postavljanje betonskih protivtenkovskih prepreka, poznatih kao „zmajevi zubi“, duž granice sa Rusijom, a planirano je da budu raspoređene duž čitave pogranične linije, prenosi LSM.
Kako navodi taj medij, za potrebe izgradnje utvrđenja duž granice eksproprisane su zemljišne parcele, uključujući i privatne posede.
Prepreke bi trebalo da postanu deo takozvane Baltičke linije odbrane (BLO). Postavljaju se u tri reda ukupne širine oko deset metara, sa ciljem da spreče prolazak vojne tehnike preko granice.
Svaki “zmajev zub“ težak je oko jedne i po tone, dok su razmaci između prepreka minimalni kako vozila ne bi mogla da prođu.
📍 Uz atsavinātajām teritorijām Latvijas–Krievijas pierobežā Nacionālie bruņotie spēki (NBS) šomēnes sākuši izvietot pirmos pretmobilitātes šķēršļus – tā dēvētos “pūķa zobus”.
👉 Uzzini vairāk: https://t.co/pLMBawZKrM#LSMLatgale pic.twitter.com/J5f3cnhIL9— LSM Latgales redakcija (@LSMLatgale) May 28, 2026
Prema rečima vojnih zvaničnika, jedan od najvećih izazova u izgradnji odbrambene linije bilo je rešavanje pitanja eksproprijacije zemljišta. Radovi su ubrzani nakon usvajanja zakona o stvaranju protivmobilne infrastrukture.
– Dok zakon nije bio usvojen, bili smo ograničeni jer nismo mogli da dođemo i počnemo postavljanje prepreka na zemljištu u civilnom vlasništvu. Sada je taj problem rešen. Ako se nešto zaista dogodi, važno je imati mogućnost da se neprijatelj uništi ovde, jer u Ukrajini vidimo da, kada jednom prepustite teritoriju, gotovo je nemoguće vratiti je – izjavio je oficir projekta BLO, pukovnik Andris Rijeksts.
Vlasnicima parcela koje su potrebne za izgradnju infrastrukture biće isplaćena naknada, a njen iznos odrediće posebna komisija.
U narednoj fazi, pored “zmajevih zuba“, planirano je i kopanje protivtenkovskih rovova.
LSM navodi da su radovi na uspostavljanju Baltičke linije odbrane započeti pre oko dve godine u saradnji sa Litvanijom, Estonijom i Poljskom, a završetak projekta planiran je do 2028. godine.
Ukupna dužina granice Letonije sa Rusijom i Belorusijom iznosi oko 450 kilometara, dok je za ovu godinu predviđeno utvrđivanje svega osam kilometara granice.
Nemačka i Holandija preuzimaju komandu nad kopnenim snagama Estoniji i Letoniji
Nemačka i Holandija saopštile su danas da će kombinovani nemačko-holandski vojni korpus (1GNC) kasnije ove godine preuzeti komandu nad kopnenim snagama NATO-a u Estoniji i Letoniji, s ciljem jačanja istočnog krila Alijanse zbog moguće ruske pretnje.
– Raspoređivanje dodatnog taktičkog štaba u regionu jača koherentnost unutar NATO-a i doprinosi odvraćanju Rusije – navodi se u zajedničkom saopštenju nemačkog i holandskog ministarstva odbrane, prenosi Reuters.
Holandski ministar odbrane Dilan Ješilgoz izjavio je da se 1GNC „temeljno pripremio“ za novu ulogu, podsećajući na svoju posetu korpusu u martu.
Бригада бундесвера «Panzerbrigade 45 Litauen» распаковывает свое снаряжение в Литве для учений FREEDOM SHIELD. pic.twitter.com/Y7xgud9Svm
— ⭐️Oles Filonenko⭐️ (@FilonenkoOles) May 28, 2026
Odluka se nadovezuje na sporazume postignute na samitu NATO-a u Hagu 2025. godine, kao i na Model snaga NATO-a usvojen na samitu u Viljnusu 2023, čiji je cilj brže raspoređivanje većeg broja savezničkih trupa.
Prvi nemačko-holandski korpus, čije je sedište u Minsteru, trebalo bi da do sredine 2026. godine postane NATO taktički štab za region, dok će Alijansa formalizovati novu strukturu tokom leta.
Trenutno se snage NATO-a raspoređene u tri baltičke države i severnoj Poljskoj nalaze pod komandom multinacionalnog štaba u poljskom gradu Ščećinu.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)