Kad se muškarac prehladi, često se stiče utisak da je u pitanju ozbiljno stanje: leži na kauču, jedva se kreće, ne može da obavlja ni osnovne obaveze, pa čak ni da ode kod lekara.
Sa druge strane, žene se, prema opštem uverenju, brže vraćaju svakodnevnim obavezama – popiju lek i nastavljaju dan kao i obično. Upravo zbog toga se godinama postavlja pitanje da li su muškarcima prehlade zaista teže ili je u pitanju samo stereotip.
Stručnjaci ipak navode da ne postoji jednostavan odgovor, jer su i biološki i društveni faktori uključeni u to kako se simptomi doživljavaju i podnose.
Da li postoji razlika u imunološkom odgovoru?
Prema nekim istraživanjima, muškarci i žene mogu različito da reaguju na iste viruse, uključujući i one koji izazivaju prehladu. Jedan od mogućih razloga je hormon estrogen, koji kod žena može da uspori razmnožavanje virusa, pa se simptomi ponekad razvijaju blaže.
Takođe se navodi da testosteron i razlike u delovima mozga koji regulišu telesnu temperaturu mogu da utiču na to kako organizam reaguje na infekciju, što može da dovede do jačeg osećaja nelagodnosti kod muškaraca.
Ipak, stručnjaci naglašavaju da razlike nisu velike i da ne postoji dokaz da su prehlade kod muškaraca medicinski značajno teže nego kod žena.
Koliko je tu zapravo biologija, a koliko navika?
Iako se često govori o “muškom gripu”, istraživači ističu da kulturološki faktori imaju veliki uticaj na to kako se simptomi doživljavaju.
Muškarci su kroz odrastanje često učeni da moraju da budu jaki, izdržljivi i da ne pokazuju slabost, pa se i obična prehlada može doživeti dramatičnije nego kod žena.
Zbog toga se dešava da se simptomi više naglašavaju, dok žene češće nastavljaju sa svakodnevnim obavezama uprkos bolesti.
Zaključak stručnjaka
Iako postoje određene biološke razlike u načinu na koji muški i ženski organizam reaguje na infekcije, stručnjaci se slažu da one nisu dovoljne da objasne veliki kontrast u ponašanju tokom prehlade.
Drugim rečima, ono što se često opisuje kao “muškarcima je teže”, verovatno je kombinacija blago različite fiziološke reakcije i kulturnih navika koje oblikuju način na koji ljudi doživljavaju bolest, pišu “Vijesti”.
Komentari (0)