Rusija je, prema navodima, najavila primirje 8. i 9. maja i zapretila masovnim raketnim udarom na centar Kijeva ukoliko Ukrajina izvede napad na paradu na Crvenom trgu.
Kao odgovor, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski saopštio je početak sopstvenog primirja od 00.00 časova u noći između 5. i 6. maja, bez preciziranja njegovog trajanja, što praktično predstavlja predlog neograničenog prekida vatre.
Analitičari ocenjuju da je cilj Kijeva da politički i komunikaciono zadrži inicijativu, uz izbegavanje direktnog odbacivanja primirja koje je, prema ranijim navodima, podržao i predsednik SAD Donald Tramp. U tom okviru se procenjuje da bi eventualno odbijanje Moskve da prihvati prekid vatre od 6. maja moglo poslužiti Ukrajini kao argument da i ona ne poštuje primirje tokom 8. i 9. maja, piše portal Strana.
Prema istim ocenama, Rusija bi takav okvir teško prihvatila jer ne želi da prepusti inicijativu Kijevu, iako se ne isključuje mogućnost dogovora o produženom primirju.
U slučaju da primirje propadne i dođe do nastavka borbi tokom 9. maja, navodi se da bi Ukrajina mogla pokušati udar na Moskvu, uključujući i Crveni trg, što bi imalo i vojno i propagandno značenje. Kao potencijalni faktor odvraćanja pominje se stav Donalda Trampa, ali uz napomenu da nije izvesno da bi SAD otvoreno pretile posledicama poput obustave obaveštajne podrške ili “Starlink“ sistema.
Istovremeno, postavlja se pitanje efikasnosti sistema protivvazdušne odbrane oko Moskve, uz ocenu da bi eventualni napad uključivao masovno korišćenje dronova i projektila.
Rusko Ministarstvo odbrane ranije je najavilo mogućnost “masovnog raketnog odgovora na centar Kijeva“ u slučaju napada na paradu. Međutim, ocenjuje se da su raniji udari na ukrajinsku prestonicu već izvođeni u različitim intenzitetima, kao i da efekat dodatnih napada zavisi od kapaciteta ukrajinske PVO i konkretnih ciljeva.
U analizi se navodi i da bi upotreba naprednih raketnih sistema mogla biti ograničena efektom bez nuklearnog naoružanja, dok bi upotreba nuklearnih sredstava nosila visoke rizike i šire posledice.
Dodatno se ocenjuje da bi rukovodstvo Ukrajine u slučaju napada verovatno bilo sklonjeno iz glavnog grada, dok bi civilne žrtve mogle biti korišćene u međunarodnoj političkoj kampanji.
Prema istim procenama, odgovor Rusije zavisio bi od obima eventualne štete, a nije isključeno ni da bi situacija mogla biti iskorišćena za dodatni pritisak Moskve na SAD i evropske države u kontekstu mirovnih uslova.
Zaključuje se da se sukob nalazi u fazi povećanog rizika eskalacije, sa potencijalom prelaska u scenario visokog intenziteta, zbog čega se naglašava potreba za izbegavanjem daljeg zaoštravanja.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)