Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kao i da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja navedene odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije u narednom periodu, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu uticati na njeno kretanje.
U skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je početkom ove godine nastavila da se kreće ispod centralne vrednosti cilja, i u februaru je iznosila 2,5%. Pritom, cene hrane i bezalkoholnih pića su nastavile da beleže međugodišnji pad koji je u februaru iznosio 0,7%, što je u velikoj meri rezultat primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su u periodu od septembra prethodne do marta tekuće godine bile ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji.
Pretpostavka februarske projekcije bila je da će donošenje sistemskih zakona koji imaju za cilj da spreče pojavu nepoštenih trgovačkih praksi doprineti da se trgovačke marže ne vrate na nivo pre donošenja Uredbe, ali da će se zbog niske baze iz prošle godine po osnovu primene Uredbe, inflacija od septembra ove godine kretati oko nivoa od 4%. Takođe, pretpostavljeno je da svetske cene nafte i drugih energenata, kao i drugih primarnih proizvoda neće beležiti veći rast. Međutim, dodatno zaoštravanje geopolitičkih tenzija i izbijanje sukoba na Bliskom istoku znatno je povećalo svetsku cene nafte u prethodnih mesec i po dana, a odrazilo se i na cene ostalih energenata. Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast cena nafte se odražava i na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, ali će efekti na ukupnu inflaciju zavisiti od dužine i intenziteta trajanja sukoba. Aktuelna globalna dešavanja i rast svetske cene nafte mogu nepovoljno uticati i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala, koji su i pre izbijanja najnovije krize bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama. Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, sukob na Bliskom istoku je povećao neizvesnost u vezi sa izgledima američke i evropske inflacije i ekonomske aktivnosti i otežao procenu budućih odluka monetarnih politika Sistema federalnih rezervi (FED-a) i Evropske centralne banke.
Komentari (0)