Zvaničnici Evropske unije pozivaju vlade država članica da izbegavaju prekomernu potrošnju za ublažavanje rasta cena energenata i upozoravaju da bi šok izazvan ratom na Bliskom istoku mogao da preraste u fiskalnu krizu.
Evropska komisija, kako navode anonimni izvori za Financial Times, insistira u razgovorima sa članicama da predložene subvencije za energente, smanjenje poreza i ograničenje cena budu vremenski ograničene i strogo ciljane.
– Cilj je izbeći scenario iz 2022. godine kada je energetska kriza nakon početka rata u Ukrajini podstakla rast inflacije i dovela do ogromnih budžetskih deficita – rekli su izvori.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen istakao je da postoji rizik da se aktuelna energetska kriza prelije i na ostatak privrede i naglasio potrebu za koordinisanim pristupom članica EU.
– Komisija pruža tehničku podršku državama članicama kako bi mere ostale u okvirima raspoloživog fiskalnog prostora – rekao je Jorgensen.
Podaci pokazuju da je odnos javnog duga i BDP-a u Evropskoj uniji porastao sa 77,8 odsto krajem 2019. na 82,1 odsto u trećem kvartalu prošle godine, što dodatno ograničava mogućnosti za nove fiskalne intervencije.
Napadi američkih i izraelskih snaga na Iran doveli su do skoka cena nafte i gasa u Evropi za oko 60 odsto, što je izazvalo strah od nestašice dizela i goriva za avione. Pojedine zemlje, uključujući Italiju, Poljsku i Španiju, već su smanjile poreze na gorivo, dok druge traže fleksibilnija pravila o državnoj pomoći.
Italija pritom zagovara ublažavanje fiskalnih ograničenja kako bi države imale više prostora za reagovanje. Ministri finansija više zemalja predložili su uvođenje poreza na ekstraprofit energetskih kompanija na nivou EU, kako bi se ublažio teret za privredu i građane.
– Evropa uprkos izazovima mora biti oprezna sa potrošnjom, jer bi Unija mogla da se suoči sa trećom velikom ekonomskom krizom u poslednjih šest godina – navode zvaničnici, podsećajući na posledice pandemije korona virusa i početka rata u Ukrajini, koje su već značajno povećale javni dug.
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard ocenila je da ciljane mere mogu da ublaže posledice poskupljenja energenata, ali je upozorila da široke i dugotrajne intervencije mogu dodatno podstaknuti inflaciju.
Sličnu poruku poslao je i evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis, koji je naglasio da prekomerna potrošnja može imati ozbiljne posledice po budžete evropskih zemalja.
Komentari (0)