Možda je vreme da preispitate svoje jutarnje navike i promenite ono što jedete za doručak. Opšte je poznato da nisu sve namirnice jednako dobar izbor za početak dana, ali nutricionisti nerado govore o potpunim zabranama.
– Nikad ne volim reći “nikad” kada je reč o hrani. Svaka namirnica može se uklopiti u uravnoteženu ishranu – kaže Kristen Smit, portparolka Akademije za ishranu i dijetetiku.
Iako se i namirnice sa ovog spiska mogu povremeno naći na jelovniku, ako ih jedete svakodnevno, bilo bi pametnije zameniti ih hranjivijim alternativama, piše portal Real Simple.
Voćni jogurt
Jogurt se često smatra probiotičkom i hranjivom namirnicom, ali nisu svi jogurti jednaki. Stručnjaci upozoravaju da treba paziti na voćne jogurte sa polica supermarketa.
– Mnogi voćni jogurti sadrže velike količine dodatog šećera, ponekad koliko i čokoladica. To može uzrokovati naglo povećanje, a zatim i pad šećera u krvi, zbog čega ćete ubrzo ponovo osetiti glad – kaže Karolin Suzi, glasnogovornica Akademije za ishranu i dijetetiku, preporučujući grčki jogurt bogat proteinima, koji možete zasladiti svežim voćem, orašastim plodovima ili malo meda.
Kupovni mafini
Mafini se mogu činiti kao zdrava opcija, posebno ako sadrže voće poput borovnica ili banana. Međutim, ako ih kupujete gotove, mogli biste uneti više šećera nego što mislite, jer je većina kupovnih mafina napravljena od rafinisanog brašna i šećera.
– Nedostaje im belančevina i vlakana, pa ćete brzo ponovo ogladneti – kaže Suzi, preporučujući domaće mafine od integralnih žitarica, zaslađene prirodnim sastojcima poput zgnječenih banana, uz dodatke poput orašastih plodova ili semenki.
Gotovi smutiji i voćni sokovi
Smutiji i sokovi postali su popularan doručak za one koji su u žurbi, ali gotovi proizvodi nisu uvek najbolji izbor zbog nedostatka vlakana i visokog udela šećera.
– Mnogi gotovi smutiji i sokovi sadrže malo vlakana, a puno šećera, što može dovesti do brzog pada energije. Čak i ako su napravljeni od voća, ispijanje soka bez vlakana ne donosi iste dobrobiti kao konzumacija celog voća – objašnjava Suzi, preporučujući pripremu sopstvenog smutija od celog voća, zelenog povrća, izvora proteina poput grčkog jogurta i zdravih masti iz orašastih plodova.
Krofne i slatka peciva
– Slatkim namirnicama za doručak, poput krofni, obično nedostaje proteina i vlakana, koji su ključni za dugotrajni osećaj sitosti – kaže Smit, dodajući da će zbog toga glad ponovo nastupiti veoma brzo. Ako si povremeno ipak priuštite krofnu ili palačinke, savetuje da takav doručak uravnotežite namirnicom bogatom proteinima, poput jaja ili pileće kobasice.
Kupovna granola
Granola se često doživljava kao zdrava namirnica jer sadrži integralne žitarice i orašaste plodove, ali brojne kupovne granole sadrže velike količine dodatog šećera i nezdravih masti. Suzi kao odličnu zamenu bogatu proteinima i vlaknima preporučuje ovsenu kašu sa orašastim plodovima i bobičastim voćem.
Slanina i prerađeno meso
Slanina i kobasice mogu se činiti kao brz način za unos proteina ujutro, ali visoka količina soli i masti čini ih manje poželjnim izborom za svakodnevnu ishranu. Suzi ističe povezanost zasićenih masti i natrijuma sa srčanim bolestima i upalnim procesima kao razlog za ograničavanje ovih namirnica, preporučujući zdravije opcije poput jaja ili ćureće kobasice uz povrće.
Zašto je dobro ograničiti ove namirnice
– Doručak bi trebalo da bude uravnotežen i da obezbedi dugotrajan osećaj sitosti, što se najbolje postiže obrocima bogatim proteinima i vlaknima – kaže Smit.
Suzi objašnjava da ove namirnice obiluju rafinisanim šećerima i siromašne su vlaknima, što uzrokuje naglo povećanje šećera u krvi i insulina, nakon čega sledi jednako nagli pad, zbog čega se možete osećati tromo i razdražljivo. Uz to, namirnicama poput krofni i zaslađenih žitarica često nedostaje proteina i zdravih masti, što može dovesti do prejedanja kasnije tokom dana.
– Doručak bogat šećerom može odrediti prehrambene navike za ostatak dana i podstaći želju za još slatke i prerađene hrane – zaključuje Suzi.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)