Francuz koji je punih 67 godina živeo u najstarijem hotelu na svetu (VIDEO)

Priča o jednom od najneobičnijih hotelskih boravaka u istoriji Pariza počinje 1957. godine, kada je francuski gospodin po imenu Žan Le Bon, ušao u hotel InterContinental Paris Le Grand, sa namerom da ostane kratko. Ono što je trebalo da bude privremeni boravak pretvorilo se u neverovatnu životnu priču,ostao je u hotelu punih 67 godina.

Kada je 1957. godine stigao u čuveni pariški hotel, smešten tik uz zgradu opere Palais Garnier, niko nije mogao da pretpostavi da će taj gost postati deo istorije hotela. U vreme kada je Pariz još uvek nosio tragove posleratne Evrope, Le Bon je izabrao drugačiji način života,umesto tradicionalnog doma, odlučio je da živi u hotelskom apartmanu.

Tokom narednih decenija hotel je postao njegov stalni dom. Sobe su se pretvorile u životni prostor, hotelsko osoblje u poznanike i svakodnevne sagovornike, a recepcija i salonski prostori u mesta gde je provodio veliki deo dana.

Boraveći u InterContinental Paris Le Grand, Le Bon je bio svedok ogromnih promena kroz koje je Pariz prolazio od druge polovine 20. veka do savremenog doba.

Kada se uselio, Francuska je bila u periodu ekonomskog oporavka, turizam je tek počinjao da dobija današnji obim, a luksuzni hoteli su bili simbol glamura i međunarodnog života.

Tokom njegovog boravka grad je doživeo modernizaciju, promene u arhitekturi, razvoj turizma i tehnološke revolucije. Ipak, Le Bon je sve to posmatrao iz istog mesta – iz svog hotelskog apartmana.

Gost koji je decenijama ostajao veran hotelu postao je svojevrsna legenda među zaposlenima. Generacije portira, recepcionera i konobara upoznale su ga kao stalnog stanara, čoveka koji je izabrao ritam hotelskog života umesto svakodnevnih obaveza koje nosi klasičan dom.

Procene govore da je ukupni trošak njegovog višedecenijskog boravka dostigao više od 2,5 miliona dolara. Iako se na prvi pogled čini kao ogromna suma, ona obuhvata čak šest i po decenija života u luksuznom hotelu u centru Pariza.

Takav način života danas je gotovo nezamisliv, ali sredinom 20. veka postojali su pojedinci koji su luksuzne hotele posmatrali kao stalne rezidencije. Hoteli su tada često pružali uslugu dugoročnog boravka za imućne goste, umetnike, diplomate i poslovne ljude.