U tehnološkim krugovima podignuta je uzbuna nakon predstavljanja izuzetno realistične humanoidne robotkinje po imenu Moya, koja pored kamera smeštenih iza očiju poseduje, i što je mnogima najneobičnije,toplu kožu, gotovo identične temperature kao kod čoveka. Snimci sa njenog debija u “Zhangjiang Robotics Valley“ u Šangaju, koji prikazuju interakciju sa posetiocima, već su izazvali burne reakcije na društvenim mrežama i u stručnim krugovima.
Robot je razvila šangajska startap kompanija DroidUP, koja Moyu opisuje kao “prvog visoko bioničkog robota na svetu“,spoj ljudske estetike i naprednih humanoidnih pokreta. Prema navodima kompanije, cilj je stvaranje mašine koja ne samo da funkcioniše efikasno, već i izgleda i ponaša se što prirodnije.
Iza Moyinih očiju nalaze se kamere koje omogućavaju prepoznavanje lica i uspostavljanje kontakta pogledom. Zahvaljujući tom sistemu, robot može da reprodukuje širok spektar izraza,od radosti i iznenađenja do tuge i ljutnje. U video-prilogu koji je emitovala državna medijska kuća Shanghai Media Group, reporterka demonstrira kako robot prepoznaje sagovornika i usmerava pogled ka njemu, što dodatno pojačava utisa “ljudskosti“,piše New York Post.
“Kada me prepozna, može da me pogleda i stupi u interakciju sa mnom, zbog čega deluje mnogo ljudskije“, navodi se u prilogu.
Za razliku od većine dosadašnjih robota čija je površina hladna na dodir, Moya ima telesnu temperaturu između 32 i 36 stepeni Celzijusa, što odgovara prosečnoj temperaturi ljudskog tela. Osnivač kompanije, Li Qingdu, izjavio je da robot koji istinski služi ljudima treba da bude “topao, da ima temperaturu, gotovo kao živo biće sa kojim ljudi mogu da ostvare vezu“.
Iako se u početku predviđa da Moya radi na mestima poput železničkih stanica, banaka, muzeja i tržnih centara, iz kompanije nagoveštavaju da bi u budućnosti mogla da dobije i ulogu svakodnevnog saputnika ili asistenta u domaćinstvu.
Robot je opremljen platformom Walker 3,sistemom kamera i LIDAR senzora koji joj omogućavaju samostalno planiranje rute i izbegavanje prepreka u realnom vremenu. Prema tvrdnjama proizvođača, Moya postiže 92 odsto preciznosti hoda u poređenju sa ljudskim kretanjem.
Walker 3 predstavlja unapređenu i kompaktniju verziju prethodnog modela, Walker 2, koji je prošle godine zauzeo treće mesto na polumaratonu za robote,događaju koji je imao za cilj testiranje izdržljivosti i stabilnosti humanoidnih sistema u realnim uslovima.
Ipak, na snimcima sa predstavljanja može se primetiti da je Moyin hod i dalje pomalo krut i mehanički, što ukazuje da tehnologija još nije dostigla potpunu prirodnost pokreta.
Komercijalno lansiranje planirano je za 2026. godinu, a cena jednog primerka iznosi oko 176.000 dolara, što Moyu svrstava u visoku klasu profesionalnih i institucionalnih robotskih sistema.
Uprkos tehničkim inovacijama, predstavljanje robota izazvalo je zabrinutost među tehnološkim analitičarima. Američki nagrađivani tehnološki novinar Kurt Knutson, poznat kao “CyberGuy“, upozorio je da toplina uklanja jedan od retkih jasnih signala koji razlikuju mašine od ljudi.
“Robotima nije potrebna topla koža da bi bili korisni, niti lice da bi nekoga uputili u pravom smeru“, naveo je on, dodajući da se čini kako je cilj stvaranje mašina koje će se “neprimetno uklopiti u društvo“, što otvara pitanja pristanka, nadzora i potencijalne emocionalne manipulacije.
Stručnjaci za etiku veštačke inteligencije već godinama upozoravaju na tzv. “efekat doline jezivosti“ (uncanny valley) fenomen kada humanoidni objekti koji su gotovo, ali ne potpuno ljudski, kod ljudi izazivaju nelagodnost i strah. Moya je, po svemu sudeći, upravo na toj granici.
Ovo nije prvi slučaj da hiperealistični humanoid izaziva podeljene reakcije javnosti. Prošlog februara predstavljen je android opisan kao “prvi dvonožni muskuloskeletni android na svetu“, čije je pokretanje mnoge gledaoce podsetilo na distopijske scenarije iz naučne fantastike.
“Zašto čovečanstvo toliko insistira na sopstvenom uništenju?“,zapitao se jedan komentator, dok je drugi primetio da “dok većina ljudi distopijske filmove doživljava kao upozorenje, pojedinci ih shvataju kao priručnik za upotrebu“.
Razvoj humanoidnih robota ubrzano napreduje, naročito u Kini, Sjedinjenim Državama i Japanu, gde se ulažu milijarde dolara u automatizaciju usluga i asistivne tehnologije. Cilj je rasterećenje radne snage, poboljšanje efikasnosti i podrška starijoj populaciji.
Međutim, kako roboti postaju sve “ljudskiji“, raste i potreba za jasnim regulatornim okvirima, transparentnošću podataka i definisanjem granica njihove upotrebe.
Moya tako predstavlja više od tehnološke inovacije,ona otvara suštinsko pitanje: koliko blizu smo spremni da pustimo mašine u svoj svakodnevni, emotivni i društveni prostor?
Komentari (0)