Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je, nakon što je polovinom prošle godine Republici Srbiji u okviru predfinansiranja iz Plana rasta za Zapadni Balkan uplaćeno prvih 51,66 miliona evra, Evropska komisija odobrila još 56,5 miliona evra od ukupnog iznosa od 112 miliona.
– Ove vesti potvrđuju našu posvećenost ispunjavanju ciljeva iz Reformske agende, iako je napredak blago usporen zbog domaćih izazova. Ipak, uveren sam da ćemo sve to brzo nadoknaditi i vratiti se na put ubrzanog razvoja i daljih reformi. To je naš apsolutni prioritet i tome ostajemo posvećeni. Jasno smo trasirali svoj evropski put i na njemu ćemo ostati dok ne ispunimo sve reformske ciljeve – rekao je Mali.
Kako je naveo, od odobrenih 56,5 miliona evra, direktno u budžet Srbije biće uplaćeno 26,3 miliona evra, dok je 30,2 miliona evra namenjeno projektima u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF – Western Balkans Investment Fund), saopštilo je Ministarstvo finansija.
Sredstva Evropske komisije odnose se na reforme sprovedene u drugoj polovini 2024. godine. Od sedam koraka predviđenih Reformskoj agendom za taj period, Komisija je procenila da je Srbija ostvarila implementaciju trećeg energetskog paketa, uvođenje 5G mreže i usklađivanje sa viznim režimom EU.
– Reforme apsolutno ostaju naš prioritet. Već smo sproveli mnoge, a sprovešćemo i sve preostale. Srbija je u prethodnih 15 godina prešla dug put, dobili smo priznanja svetskih institucija za dosadašnje rezultate, a kritike kada usporimo uvek su dobrodošle. Svaka podrška na tom putu je značajna – istakao je Mali.
Republika Srbija je, u skladu sa rokovima Evropske komisije, prvi zahtev za plaćanje podnela 14. marta 2025, dok je drugi zahtev podnet 15. jula 2025. godine. Ocena ispunjenosti koraka iz drugog zahteva još je u toku.
Srbija je juče podnela i treći zahtev za plaćanje Evropskoj komisiji, čiji ukupan iznos prelazi 95 miliona evra, a koji obuhvata osam dodatnih koraka u skladu sa Reformskom agendom Republike Srbije.
Pravila Plana rasta dozvoljavaju maksimalno kašnjenje od dve godine za mere iz 2024. godine i godinu dana kašnjenja za reforme od 2025. do 2027. godine. Da bi povukla ukupno opredeljeni iznos od 1,588 milijardi evra, Srbija će morati da sprovede 98 koraka u okviru četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava.
Takođe, za 2026. godinu predviđeno je 516 miliona evra, dok Srbija u 2027. godini može da računa na 529 miliona iz Plana rasta, navodi se u dokumentima u vezi sa Reformskom agendom.
Evropska komisija je krajem 2023. godine usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan sa ciljem jačanja procesa približavanja regiona EU kroz postepeno uključivanje u određene politike, programe i prednosti članstva, već u pripremnoj fazi pre zvaničnog pristupanja. Plan ima za cilj ubrzanje ekonomskog rasta i doprinos bržoj društveno-ekonomskoj konvergenciji regiona sa državama članicama EU.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)