Mladi i muškarci spadaju među najugroženije grupe kada je reč o usamljenosti u Evropi, pokazuje poslednji izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) o međuljudskim odnosima i usamljenosti. Izveštaj navodi da osam odsto ispitanika nema bliske prijatelje, dok tri odsto nema bliske članove porodice.
Prema podacima OECD-a, nezaposleni i osobe s niskim prihodima imaju dvostruko veću verovatnoću da prijave osećaj usamljenosti u odnosu na ostatak populacije, prenosi Euronews.
– Broj svakodnevnih susreta s porodicom i prijateljima u 21 evropskoj zemlji članici OECD-a konstantno je opadao između 2006, 2015. i 2022. godine, dok je kontakt na daljinu porastao nakon pandemije kovida 19 – navodi izveštaj.
Najveći procenat građana koji su se “većinu vremena“ ili “stalno“ osećali usamljeno u poslednje četiri nedelje zabeležen je u Francuskoj (11 odsto) i Litvaniji (9 odsto).
– Pogoršanje društvenih odnosa kod mladih, naročito mladih muškaraca, još uvek nije dovoljno istraženo – upozorava OECD.
Izveštaj takođe ističe da nedostatak društvenih interakcija i osećaj usamljenosti globalno doprinosi do 871.000 smrtnih slučajeva godišnje, a povezan je i sa slabijim radnim učinkom, većim rizikom od nezaposlenosti, ranijim napuštanjem školovanja, pa čak i izbornim ponašanjem.
OECD dodaje da naučna istraživanja pokazuju različite rezultate o uticaju digitalnih tehnologija na usamljenost, ali da način upotrebe digitalnih alata i vrsta onlajn ponašanja imaju presudan značaj.
Prema istraživanju, najviše svakodnevnih kontakata s porodicom i prijateljima imaju građani Grčke i Slovenije, dok je u Litvaniji najveći broj onih koji u proteklih sedam dana nisu imali ni ličan ni onlajn kontakt sa bliskim osobama.
U proseku, u 22 zemlje Evropske unije, osam odsto ispitanika navodi da nema bliske prijatelje, dok tri odsto kaže da nema bliske članove porodice. Najveći procenat onih bez bliskog prijatelja zabeležen je u Mađarskoj, dok Belgija prednjači po broju građana bez bliskih porodičnih veza.
Svetska zdravstvena skupština je u maju 2025. usvojila rezoluciju kojom se društvene veze prepoznaju kao ključno pitanje globalne zdravstvene politike, dok su Evropska komisija i Svetska zdravstvena organizacija socijalnu izolaciju i usamljenost proglasile prioritetima javnog zdravlja.
– Smanjenje direktnih, ličnih interakcija može da uspori razvoj važnih socijalnih veština kod mladih, jer stvarni susreti zahtevaju drugačije sposobnosti od onih koje se koriste u onlajn komunikaciji – ističe OECD.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)