Upotreba reči Metohija već godinama unazad izaziva negodovanje albanskih političara na Kosovu. Nije prihvatljiva u dokumentima, na putokazima, u nazivima stranaka, javnim diskusijama… Pojam koji označava crkveni posed ne bi trebalo nikoga da vređa, ukazuju sagovornici Kosovo onlajna, a glavni razlog zašto je u Prištini postao „non grata“ vide u tome što naziv Metohija ukazuje na srpski identitet prostora koji označava, piše Dušica Radeka Đorđević za Kosovo online.
Geografski, Metohija obuhvata prostor od Peći do Prizrena, između Prokletijskih i Šarskih planina na jugu.
„Nema Kosova i Metohije, to ne postoji“, rekla je Donika Gervala-Švarc, ministarka spoljnih poslova Kosova u tehničkom mandatu, na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se razmatrala situacija na Kosovu.
Kosovo i Metohija, rekla je 21. oktobra Gervala-Švarc, izraz je hegemonističkih ambicija Srbije nad Kosovom i stari jezik Slobodana Miloševića i onih koji ga i dalje slede.
U svojoj replici ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić naveo je da se još u zapisima iz 11, 12. i 13. veka reč „metoh“ upotrebljava za imovinu crkava u zapadnom delu Kosova i Metohije, da to nije pogrdno, niti može biti pripisano Slobodanu Miloševiću.
Hvosno i Stara Srbija
Istoričar Marko Marković ocenjuje za Kosovo onlajn da nema razloga da reč Metohija bilo koga vređa ili da joj se neko protivi, jer u svom izvornom značenju nema ništa loše. Kako ističe, reč Metohija predstavlja stari srednjovekovni izraz koji označava crkveni posed.
Označava deo Kosova na kome se nalazi najveći broj srpskih crkava i manastira.
„Kada pogledamo srednjovekovne povelje, natpise, zapise i ostale pisane izvore toga vremena, vidimo da gotovo nije bilo nijednog sela u kom nije bilo crkve, manastira, isposnica i drugih tragova hrišćanske, odnosno srpske kulture. Mnoštvo tih crkava i manastira jednom rečiju objedinjuje reč Metohija, odnosno crkveni posed. Čitav prostor Metohije predstavlja i u bukvalnom smislu vlasništvo crkve, jer je svaki srednjovekovni manastir predstavljao svojevrsan vlastelinski posed. Onde gde se završavao posed jednog manastira počinjao bi posed drugog i tako u nedogled“, objašnjava Marković.
U prošlosti, kako kaže, bilo je trenutaka kada se reč Metohija manje ili više koristila.
„Postojao je period kada je postajala reč Hvosno, a kasnije kada su Turci okupirali taj prostor za njega se govorilo da je deo Stare Srbije. Na Berlinskom kongresu taj prostor se takođe tretirao tim terminom – prostor Stare Srbije. Kasnije imamo i neke druge izraze, prvo Kosmet, a onda samo Kosovo“, ističe ovaj istoričar.
Tvrdnje da je izraz Kosovo i Metohija „jezik Slobodana Miloševića“, prema rečima Markovića nemaju nikakve veze sa istoriografijom i naukom.
„To isključivo ima veze sa dnevnom politikom albanske elite na Kosovu i Metohiji. Izraz Kosovo i Metohija počeo je da se koristi od oslobođenja 1912. godine, za vreme Kraljevine Srbije i kasnije za vreme Kraljevine SHS“, kaže sagovornik za Kosovo online.
Po okončanju Drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast, dodaje Marković, reč Metohija se polako stavlja po strani i koristi se kraći izraz „Kosmet“ da bi se kasnije ustavnim amadmanima i uz sva prateća dešavanja reč Metohija sve više izbacivala iz upotrebe.
O tome zašto danas političari u Prištini ne žele da čuju reč Metohija u javnom prostoru, Marković, kaže da ih ona podseća da je prostor Kosova i Metohije nedosmisleno još u srednjem veku bio prostor kraljevine i potonje carevine Srbije.
„Ona jasno ukazuje na srpski identitet tog prostora i to je ono što bi oni da stave po strani“, ocenjuje ovaj istoričar.
Razni su primeri oštrih reakcija iz Prištine, kada se pominje reč Metohija. Pre sedam godina, novinarka javnog servisa Kosova bila je suspendovana na mesec dana zbog korišćenja ovog termina u izdanju vesti na srpskom.
Od 2012. godine, političke partije koja u imenu sadrže nazive suprotne Ustavu Kosova, poput reči Metohija, ne mogu da se registruju, a kada se u okviru procesa koji se vodi pred Specijalnim sudom u Hagu upotrebi izraz „Kosovo i Metohija“, političari iz albanskih stranaka protestuju jer je, kako tvrde, reč o teškim uvredama.
„Upotreba termina ‘Kosovo i Metohija’ od strane Kancelarije tužioca Specijalnog suda nije lapsus. To je namerni, politički motivisan čin, koji predstavlja ne samo tešku uvredu za građane Republike Kosovo, već i izazov za naše institucije i državu. Ovo je poniženje“, napisala je u aprilu na Fejsbuku Vljora Čitaku, poslanica Demokratske partije Kosova.
„Nizija Dukađinska“
Govoreći o poreklu reči Metohija, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Vanja Stanišić kaže da ona znači manastirsko dobro i da spada u vizantijsku kulturnu tekovinu.
„Mi smo bili pripadnici te kulture i to je normalno došlo kao takva kulturna tekovina. Na prostoru koji se zove Metohija, nalaze se naši najdragoceniji kulturni spomenici i to je razlog zašto ova reč bode oči institucijama u Prištini“, rekao je Stanišić za Kosovo onlajn.
Ističe da je Metohija naziv koji ima dugu istoriju i da „ne sme da se dira“.
„Druga je stvar da li mi sada to možemo da sprovedemo u delo, ali sigurno ćemo se boriti i dalje da se vrati u život“, ističe Stanišić povodom već višegodišnjeg negodovanja vlasti u Prištini pri upotrebi reči Metohija.
On ukazuje da Albanci imaju drugi istorijski naziv za teritoriju Metohije – nizija Dukađinska, odnosno Rafši i Dukađinit.
„Dukađin je teritorija na albanskoj strani i to je bilo vojvodstvo vojvode Jovana ili Đina – Dukađina. Kada se pojavio naziv Rafši i Dukađinit na kraju i ne treba mnogo da nas interesuje. Ako neko drugi ima svoj naziv to nas ne bi moralo da brine ukoliko nas ne ugrožava. Ako počne da nas ugrožava, onda je to druga stvar“, navodi Stanišić.
Upitan zašto su Albanci utiska da njih ugrožava upotreba reči Metohija, naš sagovornik kaže da je to tako jer je jasno da je na tom prostoru sve srpsko.
„Ako kažemo Metohija sve je jasno. Naši najvažniji manastri nalaze se uz samu granicu sa državom Albanijom. To što oni to drugačije zovu, nas se ne tiče dok ne bi neko tražio da se to zameni nazivom Rafši i Dukađinit. To ne može“, izričit je Stanišić.
Sličnih slučajeva, kako navodi, ima i u svetu.
„Postoji primer Koreje i Japana. More koje je deo okeana između Koreje i Japana, Japanci zovu Japansko more, a Korejanci Istočno more. Svi Korejanci bi ustali ako bi im neko tražio da to more zovu Japansko more“, kaže sagovornik.
Pokušaji falsifikata
Novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević kaže za Kosovo onlajn da na Kosovu i Metohiji postoje tri kulturna nasleđa: srpsko, osmansko i albansko, ali da režim u Prištini ide na ideju da sve bude kosovsko i da je Metohija prepreka takvim namerama.
„Metohija ne da da se ta ideja realizuje. Niti može. Dok god imate Metohiju u svom srcu, dok god možete da dodirnete strašni Hristov portret u Dečanima, da pomilujete Lozu Nemanjića u Pećkoj patrijaršiji, to je apsolutno naše u svim vekovima i u svim vremenima. Administracija nastoji da falsifikuje ono što ne može da otme i ono što u pogromima i raznim režimima nije uspela da prisvoji“, naglašava on, komentarišući zbog čega institucije u Prištini negoduju kada se upotrebljava reč Metohija.
Metohija je, navodi on, srpska najplodnija, najsvetija, najlepša i najosvećenija zemlja.
„Tu su tri spomenika Unesko baštine. Tu je riznica čovečanstva. Tu su hektari fresaka i sasvim je razumljivo da jedan autoritarni režim koji sada misli da to kontroliše, mora da ukine reč Metohija jer moraju da pobegnu od svega toga što je naše, što je lepo i što je, kako sada mi vidimo, u srcu njihovog tela, onoga što oni vide kao kosovski identitet i kosovsku kulturu“, zaključuje Rakočević.
Komentari (0)