Nakon više od jednog stoleća gotovo neprekidnog produžavanja životnog veka, nova međunarodna studija upozorava da je trend usporio i da bi mogao dostići svoj maksimum u mnogim razvijenim zemljama. Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Maks Plank instituta za demografska istraživanja, Nacionalnog instituta za demografske studije (INED) i Univerziteta u Viskonsinu pokazuje da očekivani životni vek više ne raste tempom koji je bio uobičajen tokom 20. veka.
Prema njihovim podacima, između 1939. i 2000. godine brzina rasta očekivanog životnog veka opala je za 37 do 52 odsto, u poređenju sa ranijim decenijama. Iako se i dalje beleži postepen porast, on je znatno sporiji i neravnomeran među državama.
Zašto se rast usporava
Naučnici ističu da je najveći napredak u produženju života do sada postignut smanjenjem smrtnosti među decom i mladima. Međutim, kako su ti uzrasti već dostigli veoma niske stope smrtnosti, dodatni napredak postaje sve teže ostvariti. Današnji izazovi leže u prevenciji i lečenju bolesti koje prete starijoj populaciji — kardiovaskularne bolesti, dijabetes, demencija i karcinomi.
– Veći deo istorijskog napretka u očekivanom životnom veku proizašao je iz poboljšanja uslova života, ishrane i javnog zdravlja. Danas se suočavamo s granicama bioloških i društvenih faktora koji više ne omogućavaju isti tempo rasta – navodi se u studiji.
Posledice za društvo i ekonomiju
Usporavanje rasta životnog veka ima duboke implikacije na društvene i ekonomske sisteme. Mnogi modeli penzionih i zdravstvenih politika u bogatijim zemljama zasnivali su se na pretpostavci da će ljudi nastaviti da žive sve duže. Ako se taj trend zaista stabilizuje, države će morati da prilagode planove za penzioni sistem, negu starijih i dugoročne zdravstvene troškove.
Autori upozoravaju i da očekivanja o “neprekidnom produženju života“ možda više nisu realna. Umesto toga, akcenat bi trebalo staviti na kvalitet života u starosti, prevenciju hroničnih bolesti i smanjenje zdravstvenih nejednakosti među populacijom.
Razlike među zemljama
Dok neke zemlje i dalje beleže skroman rast — poput Japana i Španije — druge, uključujući Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo, suočavaju se sa stagnacijom, pa čak i blagim padom očekivanog životnog veka zbog porasta hroničnih oboljenja, gojaznosti i socioekonomskih razlika.
Istraživanje takođe pokazuje da razlike između muškaraca i žena i dalje postoje, ali su manje izražene nego ranije. U mnogim zemljama jaz se smanjuje, pre svega zbog sve većeg broja žena koje se suočavaju s modernim rizicima – stresom, sedentarnim načinom života i promenjenim obrascima ishrane.
Novi pogled na dugovečnost
– Produžavanje života više nije samo pitanje medicinskog napretka – poručuju autori.
– Sada je ključno pitanje kako živimo — koliko se krećemo, šta jedemo, koliko spavamo i kakav pristup imamo zdravstvenim uslugama.
Ova studija, objavljena danas na portalu News-Medical, podseća da je ljudski životni vek možda blizu svog prirodnog limita, ali da prostor za poboljšanje kvaliteta života i dalje postoji. Fokus budućih istraživanja, prema autorima, trebalo bi da bude na zdravom starenju i održivim politikama koje podržavaju aktivan, ispunjen i dostojanstven život u starosti.
BONUS VIDEO
Komentari (0)