Znaš onaj osećaj kada nakon čitanja dobre knjige misliš jasnije, osećaš se smirenije i nekako “bistrije“ u glavi? Naučnici kažu — to nije samo tvoja mašta. To je biologija na delu.
Najnovija istraživanja iz oblasti neuronauke i psihologije čitanja otkrivaju da redovno čitanje ima duboke i trajne efekte na strukturu i funkciju mozga. Ljudi koji često čitaju ne samo da imaju bogatiji rečnik i razvijenije sposobnosti razumevanja, već i fizički drugačiji mozak.
Snimci magnetne rezonance sprovedeni na univerzitetima u Sjedinjenim Državama, Nemačkoj i Japanu pokazali su da se kod čitalaca vremenom menjaju oblasti mozga zadužene za jezik, zvuk, emocije i vizuelnu obradu. U studiji Univerziteta Emori u Atlanti, učesnici koji su čitali roman tokom devet dana pokazali su povećanu povezanost između levog temporalnog režnja (zaduženog za razumevanje jezika) i drugih delova mozga koji upravljaju pokretom i osećajem dodira. Drugim rečima, mozak je “zamišljao“ radnju knjige kao stvarno iskustvo.
Kod čitalaca koji redovno čitaju, površina korteksa u tim regijama postaje šira i tanja — što omogućava da se nervni signali prenose brže i preciznije. Taj proces, poznat kao neuroplastičnost, pokazuje da mozak neprestano uči i fizički se menja u skladu s navikama i iskustvima.
Čitanje, posebno fikcije, ima moć da poveća empatiju i razumevanje drugih ljudi. Studija Univerziteta u Torontu pokazala je da ljudi koji čitaju beletristiku imaju bolje razvijenu sposobnost “teorije uma” — sposobnost da zamisle šta drugi misle i osećaju. Kada uronimo u priču, naš mozak aktivira iste neuronske mreže koje bismo koristili u stvarnom razgovoru ili emocionalnoj situaciji.
Zato čitanje ne samo da poboljšava inteligenciju, već i emocionalnu pismenost — što je ključno za odnose, empatiju i društvenu povezanost.
Redovno čitanje ima i dugoročne prednosti za zdravlje mozga. Studija objavljena u časopisu Neurology pokazala je da starije osobe koje čitaju, rešavaju ukrštenice ili pišu, imaju sporije opadanje kognitivnih funkcija. Čitanje održava aktivnim neuronske mreže i jača “rezervu“ mozga — mehanizam koji može usporiti ili čak sprečiti pojavu demencije.
“Čitanje je poput vežbanja za mozak — svaki tekst koji pročitate jača njegove veze i održava ga mladim“, objašnjavaju iz Nacionalnog instituta za neuronauku.
Ipak, istraživači upozoravaju da način čitanja danas drastično menja naš mozak. Dok papirne knjige podstiču duboko razumevanje i refleksiju, čitanje na ekranima često vodi ka plitkom skeniranju informacija, kraćoj pažnji i slabijem pamćenju. Profesorka Merijen Volf sa Univerziteta UCLA, autorka knjige “Reader, Come Home“, tvrdi da “digitalno čitanje može preoblikovati mozak tako da favorizuje brzinu umesto dubine“.
Ona predlaže da zadržimo ravnotežu — da svakodnevno odvojimo makar 20 minuta za čitanje na papiru, jer se tada aktiviraju delovi mozga zaduženi za analitičko mišljenje i empatiju.
Komentari (0)