Američka naučnica Kejt Adamala ne pamti tačno trenutak kada je shvatila da njen laboratorijski tim na Univerzitetu Minesote radi na nečemu što bi moglo biti potencijalno opasno — toliko opasno da pojedini istraživači smatraju da bi to moglo predstavljati egzistencijalnu pretnju za sav složeni život na Zemlji.
Adamala je bila jedna od četvoro naučnika koji su 2019. godine dobili grant od 4 miliona dolara od Nacionalne fondacije za nauku SAD kako bi istražili da li je moguće stvoriti “ćeliju u ogledalu“ — organizam u kojem bi struktura svih biomolekula bila obrnuta u odnosu na one u prirodnim ćelijama, piše CNN.
Projekat se u početku činio obećavajućim: takve obrnute ćelije, koje nikada nisu postojale u prirodi, mogle bi pomoći naučnicima da razumeju poreklo života i olakšaju stvaranje molekula sa terapijskim potencijalom, čime bi se možda rešili problemi poput infekcija ili superbakterija. Ali s vremenom su se pojavile sumnje.
– Nije to bio jedan trenutak prosvetljenja. To je bio postepen proces, koji je trajao mesecima. Ljudi su počeli da postavljaju pitanja, i mislili smo da možemo da odgovorimo na njih, dok nismo shvatili da ne možemo – rekla je Adamala, stručnjak za sintetičku biologiju.
Ključno pitanje bilo je: šta bi se desilo ako bi naučnici zaista uspeli da stvore “organizam u ogledalu“, poput bakterije, sastavljen od molekula čija su svojstva suprotna od prirodnih? Da li bi takav organizam mogao nenamerno da se proširi u ljudskom telu ili prirodi, ugrožavajući zdravlje i život na Zemlji — ili bi jednostavno nestao bez posledica?
U prirodi, većina biomolekula ima određenu “ruku“ — levo ili desno usmerenje, osobinu poznatu kao hiralnost, koju je prvi otkrio Luj Paster 1848. godine. Na primer, DNK i RNK se sastoje od “desnorukih“ nukleotida, dok su proteini “levoruki“. Kao što desna rukavica ne može da se stavi na levu ruku, tako i molekuli moraju imati odgovarajuću hiralnost da bi pravilno funkcionisali.
U ćeliji u ogledalu svi bi molekuli bili zamenjeni svojim obrnutim verzijama. Tako nešto je još uvek hipotetično, a čak ni stvaranje sintetičke ćelije sa prirodnom hiralnošću još nije u potpunosti ostvareno. Ipak, to je aktivno polje istraživanja kojim se Adamala i mnogi drugi bave. Naučnici već mogu da proizvedu pojedine komponente iz nežive materije, i nadaju se da će uskoro moći da stvore sintetičke ćelije koje bi funkcionisale poput prirodnih bakterija.
Pojedinačni “ogledalski“ molekuli, poput proteina ili ugljenih hidrata, ne predstavljaju rizik i već se koriste u farmaceutske svrhe. Međutim, potpune ogledalske ćelije za sada su izvan domašaja. Napredak u ovom polju bio je spor, delom i zbog pandemije kovida-19, a delom zato što su neformalni razgovori sa stručnjacima iz oblasti bezbednosti, imunologije i ekologije izazvali zabrinutost.
– Ti ljudi nisu mislili da je ćelija u ogledalu realna mogućnost, smatrali su to naučnom fantastikom – rekla je Adamala.
Ali jedna stvar ih je posebno iznenadila.
– Ćelije u ogledalu bi najverovatnije bile potpuno nevidljive ljudskom imunom sistemu – dodala je.
Tokom 2023. i 2024. godine ti razgovori prerasli su u radnu grupu od 38 naučnika, među kojima je bila i Adamala. U decembru 2024. grupa je objavila zapažen rad u časopisu Science, pod naslovom “Suočavanje s rizicima života u ogledalu“, koji je sažimao zaključke opsežnog izveštaja od 300 strana.
Izveštaj je procenio da bi ćelije u ogledalu mogle postati stvarnost u narednih 10 do 30 godina, uz mogućnost katastrofalnih posledica ako bi takve bakterije dospele u prirodu, izbegle biološku kontrolu i postale opasni patogeni.
Nakon toga je osnovana neprofitna organizacija “Mirror Biology Dialogues Fund”, koja sada organizuje skupove sa ciljem da se definišu preporuke i pravila za sprečavanje razvoja ogledalskog života. Iako većina stručnjaka smatra da ogledalske bakterije ne bi trebalo stvarati, i dalje se raspravlja o tome gde bi trebalo povući granicu istraživanja.
Scenariji sudnjeg dana
Na konferenciji u Mančesteru u septembru 2025. godine, na kojoj su učestvovali brojni stručnjaci, razgovaralo se o tome kako ograničiti istraživanja koja bi mogla dovesti do stvaranja organizama u ogledalu.
– Postoji mogućnost da bismo, uz mnogo truda, mogli stvoriti nešto što bi neprekidno raslo, proširilo se po planeti i istisnulo ili uništilo mnoge oblike života, uključujući i nas – rekao je Dejvid Relman, profesor mikrobiologije i imunologije sa Univerziteta Stanford.
Relman je bio među prvim članovima radne grupe i priznaje da su u početku razgovore držali u tajnosti.
– Nismo želeli da zvučimo alarmantno, ali ni kao teoretičari zavere. Nadali smo se da postoji neki logičan razlog zašto je ovo nemoguće, ali što smo više istraživali, to nas je više brinulo – dodao je stručnjak.
Zabrinutost proizilazi iz činjenice da bi, zbog hiralnosti, interakcije između prirodnih i ogledalskih organizama bile potpuno nepredvidive. Bakterije u ogledalu mogle bi da izbegnu imuni sistem biljaka, životinja i ljudi, pa čak i da se nekontrolisano razmnožavaju u telu domaćina. Pošto su i antibiotici hiralni, većina lekova verovatno ne bi delovala, osim ako ne bi bili stvoreni njihovi pandani “u ogledalu”.
Iako bi se u laboratoriji mogle koristiti mere biološkog ograničenja, greške ili zloupotrebe ostaju realan rizik.
Relman je opisao ogledalski život kao “prvu stvarnu egzistencijalnu pretnju“ koju je sreo u svojoj karijeri. Ipak, smatra da postoji nada jer ogledalski život još ne postoji, pa čovečanstvo ima vremena da odluči da ga jednostavno ne stvori.
Naučni napredak i crvene linije
Neki stručnjaci, poput biohemičara Majkla Keja sa Univerziteta Juta, upozoravaju da ne treba donositi ishitrene odluke koje bi mogle zaustaviti koristan napredak. On i drugi ističu da postoji jasna razlika između stvaranja pojedinačnih molekula u ogledalu, koji su bezbedni i već koriste u medicini i stvaranja celih ogledalskih ćelija.
– Molekuli u ogledalu su inertne hemikalije sa ogromnim potencijalom. Već sada postoje u kliničkim ispitivanjima i u narednih pet do deset godina mogli bi postati osnova nove klase lekova – kaže Kej.
Mnogi naučnici, uključujući Adamalu, pokušavaju da stvore sintetičku ćeliju — ali sa prirodnom hiralnosti. Cilj je da se razume kako su prvi oblici života nastali iz nežive materije i da se ta saznanja primene u medicini, industriji i ekologiji.
– Sintetička ćelija bi bila kao operativni sistem života. Omogućila bi nam da programiramo biologiju sa preciznošću koju sada nemamo . objašnjava Adamala.
Prema profesoru Džonu Glasu iz Instituta Džej Krejg Venter u Kaliforniji, stvaranje takve “neogledalske“ sintetičke ćelije moglo bi se dogoditi već uskoro, možda i u narednih godinu dana. Ipak, on upozorava da bi stvaranje ogledalske verzije po istom principu moglo imati nesagledive posledice.
– Shvatio sam da bi ono što godinama radim jednog dana moglo omogućiti apokalipsu bakterija u ogledalu – priznao je Glas.
On zato predlaže jasnu granicu: nikada ne stvarati ogledalski ribozom — mašinu u ćeliji koja sintetiše proteine.
– Ako pređemo tu liniju, biće kasno – upozorava on.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)