Predsednik SAD Donald Tramp dao je u utorak zeleno svetlo NATO zemljama za obaranje ruskih aviona, ali im nije ponudio pomoć SAD u tome, dok je posle obraćanja na 80. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija nazvao Rusiju “papirnim tigrom” i rekao da Ukrajina može ne samo da povrati svoje, već da uzme dodatne teritorije. Ni tom prilikom nije ponudio nikakve američke “bezbednosne garancije”, već prepušta EU zemljama i Ukrajini da same to izvedu, uz pomoć američkih obeveštajnih resursa, nakon što kupe američko oružje.
Na taj način Tramp je naizgled prihvatio naizgled mišljenje najratobornijih neokonzervativaca o tome kako je Rusija zapravo vojno i ekonomski patetična, ali odbio da dodatno pomogne saveznicima jer “oni to mogu sami”.
Ovo deluje kao još jedan od čestih preokreta u Trampovim stavovima, jer je donedavno pričao da će Ukrajina morati da se odrekne delova zemlje. Međutim, američka politika prema ratu u Ukrajini se zapravo nije značajno promenila ni njegovim dolaskom na vlast, ni pregovorima sa ruskim zvaničnicima.
Ono što razlikuje Trampa od prethodnika Džozefa Bajdena, je što očekuje od Evrope da preuzme vodeću ulogu u ratu sa Rusijom, dok SAD zarađuju od prodaje oružja, umesto da ga poklanjaju kao ranije. To je jasno naložio evropskim zemljama ministar rata Pit Hegset još u februaru na sastanaku ministara NATO zemalja u Briselu, zahtevajući da se pet odsto BDP-a troši na vojsku, a da Evropa obezbedi ogroman deo podrške Ukrajini, kako bi SAD mogle da se posvete drugim delovima sveta.
Čak i veoma proukrajinski britanski list Telegraph je u svojoj analizi ocenio da Tramp zapravo “pere ruke od rata u Ukrajini”, bez obzira na oštre reči prema Rusiji, uvaljujući ga Evropi.
– Ono što možda izgleda kao zapanjujući preokret, zapravo može biti loša vest za Zelenskog… Umesto da obeća novu podršku Ukrajini ili intenzivira akcije protiv Rusije, Tramp izgleda sve prebacuje Evropi i NATO-u – piše Telegraph, misleći na činjenicu da Tramp i dalje odbija da uvede nove oštre sankcije protiv Rusije i velike carine kupcima njene nafte, sve dok EU to ne uradi.
U prilog tome govori i blaga ruska reakcija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov Trampu je jedino “zamerio” to što Rusija “nije tigar već medved, a nema papirnih medveda”. Obično veoma ratoborni i provokativni zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev kazao je da je uveren da će se Tramp uskoro predomisliti i ponuditi Zelenskom da potpiše predaju. Post na Telegramu nastavio je u ironičnom tonu, ne shvatajući ozbiljno Trampove izjave, ali uz tvrdnju da on ipak ne živi u zabludi da će Rusiju “raskomadati” jaka ukrajinska vojska, poput njegovih prethodnika.
Da li evropske zemlje i Ukrajina spremaju teren za eskalaciju rata?
Dan posle nastupa pred UN i sastanka Trampa i ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog Wall Street Journal je objavio da američki predsednik ima informacije o novom ukrajinskom planu za ofanzivu, za koji je potrebna američka obaveštajna pomoć. U sredu je i poljski list Gazeta Wyborcza objavio da vlada te zemlje želi da promeni zakon, kako bi mogli da obaraju letelice u tuđem vazdušnom prostoru, nakon upada ruskih nenaoružanih dronova mamaca. Zanimljivo da je to pravo poljskoj vojsci oduzeto amandmanom usvojenim dan pre početka ruske invazije na Ukrajinu.
Ta izmena je predvidela da se odluka donosi samo na osnovu “nalaza nadležnog organa međunarodne organizacije čiji je član Republika Poljska” (na primer NATO) ili organa Evropske unije, kao i na zahtev ili uz saglasnost zemlje domaćina.
– Danas razgovaramo o strategiji korišćenja naših RV i PVO iznad Ukrajine i Belorusije za obaranje ruskih aviona, dronova i raketa koje još nisu prešle granicu Poljske. U međuvremenu i dalje važi odredba koja ne dozvoljava našim vlastima da takvu odluku donesu samostalno. To je potrebno promeniti što je pre moguće, ako neko ne želi da sve ostane kao do sada i da naša odbrana ne bude maksimalno efikasna – rekao je za Gazetu Wyborcza neimenovani ekspert koji je učestvovao u pripremi izveštaja za vladu, još iz aprila ove godine, pre nedavnog incidenta sa dronovima.
Nakon incidenta u Poljskoj usledili su i drugi izveštaji o navodnoj ruskoj povredi vazdušnog prostora, pre svega tvrdnja Estonije da su tri “miga-31” letela preko njene teritorije u Baltičkom moru 12 minuta. Zatim je u sredu Danska objavila da je u toku noći izveden “hibridni napad“ na aerodrom “Alborg” od strane “profesionalnog aktera“. Dronovi su lansirani lokalno, rekli su nadležni, ali nisu direktno okrivili Rusiju, niti bilo koga drugog.
Danska policija je podigla nivo krize, a ministar odbrane rekao je da vlada razmatra pokretanje diskusije po Članu 4 sa NATO-om, nakon što su Estonija i Poljska to već učinile zbog sličnih incidenata ovog meseca. Kako piše BBC, poremećaji zbog dronova su deo “eskalacije i zabrinjavajućeg obrasca”.
U medijima su odjeknule i ratoborne izjave zvaničnika zemalja istočne Evrope. Poljski premijer Donald Tusk rekao je da će Varšava “oštro reagovati“ na sva kršenja, a šef diplomatije Radoslav Sikorski poručio je Moskvi da “ne kuka“ ako joj avioni budu uništeni.
Ministarka odbrane Litvanije Dovile Šakalijene rekla je da je članica NATO-a Turska “dala primer pre 10 godina“ kada je oborila ruski avion koji je ušao u njen vazdušni prostor iz Sirije.
Ratoborne reči, ali bez prave akcije
Ipak, ni Trampovo “zeleno svetlo”, ni oštre reči, ni brojni izveštaji u medijima o ruskoj kampanji provokacija i ispipavanja vazdušne odbrane NATO, za sada nisu bili dovoljni da bilo koja NATO saveznica, sama i bez Amerike uz sebe, preduzme nešto konkretno.
Dok se neke zemlje zalažu za obaranje svih aviona koji prelaze granice NATO-a, druge su upozoravale na mogućnost uvlačenja u sukob.
Sa jedne strane deluje da postoji nesloga, ali agencija AFP u svojoj analizi objašnjava da razlike možda i nisu toliko velike, jer načela NATO ostaju ista – ako postoji direktna pretnja, onda je spreman da otvori vatru.
– To je pomalo veštačka debata. Nisu predviđene nikakve promene ovih pravila – rekao je jedan diplomata NATO-a za francusku agenciju, koji je želeo da ostane anoniman.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upozorio je saveznike da ne upadnu u “zamku eskalacije“ jer rastu strahovi da bi se rat u Ukrajini mogao preliti.
– Nemarni zahtevi da se nešto obori sa neba ili da se napravi neka velika demonstracija sile pomažu manje od bilo čega drugog u ovom trenutku – rekao je.
Francuski predsednik Emanuel Makron je u međuvremenu bio donekle nejasan rekavši u intervjuu u sredu da bi NATO trebalo da podigne svoj odgovor “na viši nivo“.
Istovremeno je insistirao da, suočeni sa “testiranjem” iz Rusije, “nećemo otvoriti vatru“.
Američki državni sekretar Marko Rubio se takođe ove nedelje oglasio, donekle ublaživši Trampovu poruku, rečima da nije bilo razgovora o “obaranju ruskih aviona osim ako nisu u napadu“.
– Mislim da ste videli da NATO reaguje na te upade onako kako na njih reagujemo sve vreme – rekao je Rubio.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)