Deluje da je nakon ubistva političkog aktiviste Čarlija Kirka “klatno” američke politike naglo otišlo udesno, pogurano pretnjama da će “govor mržnje” biti kažnjavan, a ekstremni levičari poput organizacije “Antifa” proglašeni teroristima.
Iako ponosni desničar i konzervativac, Kirk se dosledno zalagao za slobodu govora garantovanu Prvim amandmanom američkog ustava, a ubijen je dok je obilazio koledže i vodio javne debate. Stoga ne čudi što su njegovi istomišljenici po ovom pitanju bili najglasniji u osudama američke državne tužiteljke Pam Bondi, kada je u ponedeljak rekla da će ova administracija progoniti svakoga ko “cilja bilo koga govorom mržnje”.
Njeni komentari naišli su na negodovanje istaknutih konzervativaca, uključujući Megan Keli, Erika Eriksona, Meta Volša i kongresmena Tomasa Masija (republikanca iz Kentakija), koji je napomenuo da je govor mržnje zaštićen Prvim amandmanom.
Bondi, kao i drugi visoki zvaničnici Ministarstva pravde, od tada su “pojasnili” njene komentare.
– Ne gonimo krivično ljude samo zbog ružnog govora, već je nezakonito istinsko podsticanje na nasilje ili napade motivisane mržnjom i ovo Ministarstvo pravde će ih tako tretirati! – objavio je pomoćnik glavnog tužioca Harmit Dilon na mreži X.
Iako su pristalice pokreta MAGA izrazile frustraciju oko istrage ubistva direktorom FBI-ja Kešom Patelom i zamenikom direktora FBI-ja Denom Bonđinom, Bondi je izgleda najviše razbesnela ovaj segment političke baze predsednika Donalda Trampa. Neki Trampovi saveznici su čak pozivali na njenu ostavku, a nedeljne pretrage na Guglu termina “govor mržnje” skočile su za 186 procenata.
What a disaster for Pam Bondi this whole free speech fiasco has been. Dislike from the left & right.
More people are Googling “free speech” than at any point in at least 5 years!
Bondi is the least liked member of Trump’s cabinet with a net popularity rating of -19 points! pic.twitter.com/B11xnJRRm3
— (((Harry Enten))) (@ForecasterEnten) September 17, 2025
Kritičari su Bondi napali koristeći njene sopstvene komentare u kojima je obećala transparentnost oko dokumentacije u slučaju Džefrija Epstina, uključujući intervju u februaru u kojem je rekla da će javnost videti “mnogo dnevnika letova, mnogo imena, mnogo informacija“. Takođe je u februaru rekla da Epstinova lista klijenata “leži“ na njenom “stolu“ i čeka da bude pregledana. Od tada je tvrdila da je zapravo mislila na razne dosijee vezane za ovu aferu, a ne konkretno na “listu klijenata“ kojima su navodno podvođene maloletnice.
Napadi na Trampovu administraciju stižu i od strane demokrata, koji oštro osuđuju ukidanje emisije voditelja Džimija Kimela, nakon njegove tvrdnje da je Kirkov ubica bio deo MAGA pokreta. Ovaj potez televizije ABC, kao i otpuštanja u drugim kompanijama onih koji su slavili smrt ili upućivali nedolične komentare, levica u SAD vidi kao “kulturu otkazivanja” (cancel culture), zbog koje su republikanci i sam Tramp oštro napadali demokrate pre dolaska na vlast.
Ovaj termin često je korišćen od opozicije tokom mandata predsednika Džozefa Bajdena, posebno pre nego što je tadašnji Trampov saveznik i milijarder kupio “Tviter” i dozvolio veću slobodu govora na toj platformi sada zvanoj X.
Najpoznatija “žrtva” kulture otkazivanja bio je uticajni novinar Taker Karlson, čiji su otkaz na Fox News-u u svojim emisijama slavili mnogi komičari i voditelji iz suprotnog tabora, uključujući Kimela.
REMINDER: Jimmy Kimmel has celebrated endless conservative stars’ cancellations… with savage glee. https://t.co/CQsVp1GWKd
— Piers Morgan (@piersmorgan) September 18, 2025
Trend je posebno bio aktuelan u jeku pandemije, kada je protivljenje zdravstvenoj politici lako mogla da dovede do otkaza ili ukidanja naloga na društvenim mrežama. Preneo se i na kulturu, kao deo tzv. “woke” kulture političke korektnosti, koju je Tramp nemilosrdno napadao tokom predizborne kampanje, što je bilo izuzetno popularno u MAGA bazi.
Konzervativcima i libertarijancima iz MAGA pokreta posebno je zaparalo uši kada su čuli da neko iz njihovog tabora koristi termin “govor mržnje”, za koji smatraju da je levičarski i povezan sa evropskim državama koje ne pridaju pažnju slobodi govora i nemaju Prvi amandman. Upravo tim levičarima i evrospkim “liberalima” su se rugali da su totalitarni i poredili iz sa SSSR-om.
Kako u svojoj analizi navodi libertarijanski “Mizes institut“, komentari Bondi su još gori u punom kontekstu jer nije govorila samo o mržnji prema Kirku, već o navodnim antisemitima na univerzitetima, jer kritikuju stranu državu Izrael.
Ekonomista i glavni urednik “Mizes instituta” Rajan Mekmaken naveo je da je “govor mržnje” potpuno nekompatibilan sa američkom Poveljom o pravima starom 300 godina, objasnivši poreklo zaštite slobode govora u SAD i kako je povezano sa pravom na privatnu svojinu.
– Sloboda govora je vlasničko pravo. Potiče iz osnovnog, prirodnog prava da posedujemo sami sebe i svoju imovinu. Drugim rečima, pravo da koristite svoje telo za izražavanje određenih mišljenja proizilazi iz osnovnog, prirodnog prava na samovlasništvo – mavodi Mekmaken
On zatim daje primere ograničenja i izuzetaka, kada su u pitanju privatni vlasnici, tačnije nedržavni akteri.
– Osoba ne može držati govore ili izražavati mišljenja na mestima gde vlasnik imovine to ne dozvoljava. Na primer, osoba ne može deliti političke pamflete u prodavnici ako vlasnik te prodavnice kaže “ne“. Ne može se vikati “požar“ u prepunoj bioskopskoj sali (kada nema požara), jer se može pretpostaviti da vlasnik nije za to. S druge strane, ako poštujemo prava vlasništva, moramo zaključiti da je osoba potpuno i apsolutno slobodna da izražava mišljenja u vremenu, mestu, publikaciji ili forumu gde vlasnik to ne zabranjuje – navodi se u tekstu.
Iako Prvi amandman brani državi da ograničava slobodu govora i veroispovesti, on ne sprečava kompanije da uvode ograničenja. Pošto su danas “forumi” za javni govor društvene mreže, u vlasništvu privatnih kompanija, moguće je nekoga “ućutkati” tehnički bez kršenja ustava, zbog čega sada oba vodeća politička tabora u SAD taj vid cenzure nazivaju “cancel culture”.
Komentari (0)